Foto: Corax za Medija Centar Beograd

Aneksija je najrizičniji gambit Putinove karijere ne samo zbog opšte međunarodne podrške Ukrajini , već i zbog ruske javnosti od koje je sve teže sakriti da se radi o pravom ratu u kome ruski vojnici ginu a armija doživljava poraze.

Kolumnu Boška Jakšića sa Medija centra prenosimo u celosti:

Rusija je korak dublje zagazila u još opasniju fazu ukrajinskog rata, a predstava o teritorijalnim osvajanjima koje Rusi treba da identifikuju sa pobedom uništava perspektive bilo kakvog mirnog rešenja a Moskvu maksimalno izoluju na globalnoj diplomatskoj sceni.

Aneksija, anšlus, delova Ukrajine – samoproglašenih narodnih republika Donjeck i Lugansk i oblasti Zaporožja i Hersona – obavljena je posle referenduma koje svet ne priznaje a pod plaštom izborne volje većinskih etničkih Rusa.

Administratori četiri regiona, postavljeni i odgovorni Moskvi, zatražili su od Vladimira Putina da njihove teritorije budu inkorporirane u sastav Ruske Federacije. Šef Kremlja se odazvao pozivu na “bratsku pomoć” po modelu koji su njegovi sovjetski prethodnici koristili za intervencije u Mađarskoj 1956. ili u Čerhoslovačkoj 1968.

Putin je uveren da je obnavljanjem “bratstva” ispunio još jednu istorijsku misiju. Prva je bila kada je 2014. Rusiji vratio Krim koji je Katarina Velika 1783. zauzela od Tatara, ali je 1954. odlukom tadašnjeg sovjetskog lidera Nikite Hruščova poluostrvo kao poklon dodeljeno Ukrajini.

Putin je sada, kao poklon uoči svog rođendana, od secesionista koje je “oslobodio zapadne kolonizacije” dobio 15 procenata Ukrajine, što je najveće vojno zauzimanje teritorije u Evropi od Drugog svetskog rata.

Kremlj je odabrao eskalaciju konflikta što nedvosmisleno potvrđuju Putinove odluke o aneksiji, mobilizaciji 300.000 rezervista i pretnja upotrebom nuklearnog oružja ukoliko Rusija bude napadnuta, uključujući i novopripojene teritorije.

Putin računa da će se istorija ponoviti i uveren je da su ratovi njegovi saveznici. Drugi čečenski rat je od dotle malo poznatog bivšeg Ka-Ge-Beovca stvorio najpopularnijeg političara u zemlji. On to pamti, ali kao da je zaboravio drevnu izreku: Čuvaj se Danajaca kada ti poklone donose.

Ostvarujući deo svojih ambicija u obnovi sovjetskih prostora – čiji je raspad Putin nazvao “najvećom katastrofom 20. Veka” – Vladimir Vladimirovič provokativno priziva produženje rata pošto je jasno da vlast u Kijevu neće prihvatiti oduzimanje svoje suverene teritorije.

Putin preti da će “svim raspoloživim sredstvima” braniti teritorije koje su primljene u sastav Ruske Federacije i ponavlja da će se borbe nastaviti sve dok se ne “oslobodi” čitav istok regiona Donjecka čije dve petine i dalje kontrolišu ukrajinske snage.

Ohrabren novim paketom američke vojne pomoći od 1,1 milijarde dolara, predsednik Volodimir Zelenski najavljuje nastavak kontraofanzive pokrenute u septembru dok se svi okupirani delovi zemlje ne oslobod. Podneo je zahtev za ulazak Ukrajine u NATO po ubrzanom postupku.

“Zelenski želi da uđe u NATO što je pre moguće. Velika ideja. Samo preklinje severnoatlantsku alijansu da ubrza pripreme za Treći svetski rat”, uzvraća zamenik predsednika ruskog Saveta za bezbednost Dmitri Medvedev.

Zahtev Zelenskog bi rat uveo u nepredvidljivo opasnu zonu i dobro je da nije naišao na povoljan prijem na Zapadu. Savetnik Bele kuće za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan jasno poručuje da za članstvo “nije pravo vreme”.

Rusija je vetom u Savetu bezbednosti UN sprečila izglasavanje rezolucije koja bi referendume označila kao “ilegalne u nevažeće” (Kina je bila uzdržana), ali Putinovo slavlje pomračile su najave novih sankcija Zapada koje će ojačati izolaciju Rusije i dodatno usporiti tokove njene ekonomije.

Još teže mora da su mu pali neki događaji na frontu. Ruske trupe se na nekim sektorima povlače sa teritorija koja formalno već pripadaju Rusiji. Dan posle ceremonije u raskošnoj sali kremaljskog dvorca, ruski garnizon napustio je Liman, grad na severu Donjecka, koji je važno transportno čvorište za čije su zauzimanje Rusi potrošili nedelje vojne kampanje.

Putin je upozorio Kijev, i sve njegove međunarodne saveznike, posebno sa Zapada, da su stanovnici anektiranih područja “zauvek” ruski građani. U vremenu u kome je strateška pozicija Rusije ozbiljno poljuljana a situacija na frontu po njega nepovoljna, Putin je zatražio od ruske javnosti i retkih stranih saveznika – poput Sirije i Nikaragve – da ga podrže.

Rat ulazi u krizičnu fazu. Čečenski lider Ramzan Kadirov je posle gubitka Limana pozvao na “drastičnije mere” – ograničenu upotrebu nuklearnog oružja.

Aneksija je najrizičniji gambit Putinove karijere ne samo zbog opšte međunarodne podrške Ukrajini i rezervi koje ispoljavaju njegovi saveznici Kina, Indija pa i Turska, već i zbog ruske javnosti od koje je uprkos propagande sve teže sakriti da se ne radi samo o “specijalnoj vojnoj operaciji” već o pravom ratu u kome ruski vojnici ginu a armija doživljava poraze.

Procenjuje se da je od mobilizacije do sada, mahom u susedne zemlje poput Kazahstana i Gruzije, pobeglo više od 260.000 ljudi, a protesti ne prestaju uprkos oštrom reagovanju snaga reda i masovnih hapšenja. Njih ni ruski patrijarh Kiril nije ubedio da treba da idu i da ratuju jer će im, u slučaju pogibije, svi gresi biti oprošteni a njihova žrtva biće ravna Isusovoj.

Medija Centar Beograd, logo
Foto: Medija Centar Beograd/Promo

Komentari

Svi komentari (0)