Pet ključnih tačaka sastanka Trampa i Zelenskog i šta nas čeka dalje

Susret američkog predsednika Donalda Trampa i ruskog lidera Vladimira Putina na Aljasci otvorio je vrata novom mirovnom planu, a naredni sastanci u Vašingtonu sa ukrajinskim predsednikom Vladimirom Zelenskim i liderima evropskih zemalja označili su ulazak u ključnu fazu.

Iako detalji nisu do kraja razjašnjeni, jasno je da je plan ušao u ozbiljnu razradu. Tramp je predložio trilateralni sastanak sa Putinom i Zelenskim, a ukoliko bude potvrđen, to bi bio prvi direktan susret dvojice zaraćenih predsednika od februara 2022. godine, kada je Rusija pokrenula invaziju.

Ključne tačke pregovora

1. Sudbina Donbasa

Prema informacijama koje su procurele, od Kijeva se traži da prepusti Donbas Ruskoj Federaciji. To je najteži zahtev jer bi Ukrajina time izgubila vojno najutvrđeniji deo teritorije, u koji je godinama ulagala resurse i gradila odbrambene linije. Problem je i ustavno-pravne prirode: da bi se organizovao referendum o ustavnim promenama, potrebno je ukinuti vanredno stanje, a za to je neophodno primirje – dok Moskva odbija svaku ideju privremenog prekida vatre i insistira na trajnom mirovnom sporazumu.

2. Bezbednosne garancije

Jedna od najvažnijih tačaka tiče se buduće sigurnosti Ukrajine. Kremlj kategorički odbija članstvo Ukrajine u NATO-u, ali Tramp je nagovestio model posebnih garancija koje bi Ukrajina dobila od SAD i evropskih saveznika. One bi bile nalik članu 5. NATO pakta – obaveza kolektivne odbrane – ali bez formalnog članstva. Zelenski je potvrdio da se radi na paketu odbrane vrednom 90 milijardi dolara, uključujući američko naoružanje i kupovinu ukrajinskih dronova, što bi podstaklo domaću proizvodnju.

Italijanska premijerka Đorđa Meloni istakla je da Tramp podržava ideju garancija nalik NATO-u, dok su evropski lideri poput Emanuela Makrona i Fridriha Merca upozorili da se bezbednosna rešenja za Ukrajinu moraju posmatrati u širem kontekstu evropske sigurnosti, piše BBC.

3. Sankcije

Još jedna sporna tema jesu sankcije Rusiji. Moskva traži njihovo ublažavanje, naročito onih koje ograničavaju izvoz gasa i nafte ka Evropi. Iako konkretni dogovori nisu poznati, očigledno je da se u Vašingtonu i Briselu razmatra neka vrsta kompromisa. SAD mogu jednostrano ublažiti deo sankcija, ali ključne odluke leže u rukama EU.

4. Raskorak oko prekida vatre

Tramp je jasno stavio do znanja da prekid vatre ne smatra preduslovom za pregovore. „Zaustavili smo nekoliko ratova bez prethodnog prekida vatre, ljudi su seli i razgovarali“, rekao je američki predsednik. Nemački kancelar Fridrih Merc oštro je replicirao da ne može zamisliti naredni sastanak bez dogovorenog prekida borbi. Ova razlika u pristupu pokazuje duboke podele unutar Zapada.

5. Zelenski promenio taktiku

Simbolika odeće ukrajinskog predsednika takođe je privukla pažnju. Za razliku od februarskog sastanka kada je u Beloj kući došao u vojnom dukserici, ovog puta Zelenski se pojavio u crnom odelu. Tramp je to odmah primetio i pohvalio, što je doprinelo pozitivnijoj atmosferi. Britanski premijer Kir Starmer savetovao je Zelenskog da obuče sako, smatrajući da vizuelna simbolika ima težinu u pregovorima.

Očekivanja i dileme

Kijev je zvanično odbio plan koji je dogovoren na Aljasci, insistirajući na tome da su predloženi uslovi neprihvatljivi. Ipak, odbijanje je očekivano – i verovatno predstavlja pregovaračku taktiku sa ciljem da se izdejstvuju povoljniji uslovi.

Sjedinjene Države nalaze se u nezgodnom položaju: moraju istovremeno pritiskati Moskvu novim sankcijama i slanjem oružja, ali i naterati Kijev da pokaže fleksibilnost. Preterani pritisak na Ukrajinu mogao bi narušiti odnose Vašingtona i EU, dok bi pritisak na Moskvu pogoršao odnose sa Kinom i Indijom.

Evropska unija je podeljena: deo lidera naginje Trampovoj ideji direktnog susreta Putina i Zelenskog, dok drugi strahuju da bi preveliki ustupci Rusiji potkopali evropsku bezbednost. Francuski predsednik Emanuel Makron naglasio je da garancije za Ukrajinu ne mogu biti posmatrane odvojeno od bezbednosti kontinenta.

Šta dalje?

Predsednik Zelenski je jasno stavio do znanja da bi Ukrajina mogla prihvatiti određene teritorijalne gubitke u zamenu za čvrste bezbednosne garancije. Ipak, unutrašnja politička situacija u Ukrajini ostaje neizvesna: društvo je pod velikim pritiskom, a sve glasniji su i protesti koji traže brz završetak rata.

Predstojeći dani odrediće da li će nova diplomatska inicijativa otvoriti put ka miru ili će rat ući u novu spiralu eskalacije. Ako se ostvari trilateralni sastanak Trampa, Putina i Zelenskog, to će biti prelomni trenutak u dosadašnjem toku rata – sa posledicama koje će daleko prevazilaziti granice Ukrajine.