Ime Vadima Krasikova pojavilo se više puta poslednjih nedelja u vezi sa potencijalnim razmenama zarobljenika između Rusije i zapadnih zemalja. Saradnici pokojnog ruskog opozocionara Alekseja Navaljnog, naveli su juče da su se neposredno pre Aleksejeve smrti vodili pregovori o njegovoj razmeni za Rusa zatvorenog u Nemačkoj.
Taj ruski zatvorenik je Vadim Krasikov. Marija Pevčik, jedna od najbližih saradnica Navaljnog, kaže da je Aleksej i još dvoje američkih državljana koji su zarobljeni u Rusiji trebalo da budu razmenjeni za Krasikova. Njene tvrdnje nisu mogle biti nezavisno potvrđene i nije ponudila nikakve dokaze da potkrepi svoje tvrdnje, prenosi Index.hr.
Ranije ovog meseca, ruski predsednik Vladimir Putin je u intervjuu sa Takerom Karlsonom implicirao da bi Evan Gerškovič, novinar “Volstrit žurnala” koji je u zatvoru u Rusiji pod optužbama za špijunažu, mogao da bude zamenjen za Krasikova.
Iako Putin nije Krasikova identifikovao po imenu, ceo svet je shvatio da je “ruski patriota” za kojeg je rekao da „služi doživotnu kaznu zbog likvidacije bandita u jednoj od evropskih prestolnica“ bio Krasikov, piše Associated Press. Krasikov u Nemačkoj služi doživotnu zatvorsku kaznu zbog ubistva Zelimkana “Tornikea” Kangošvilija u Berlinu 2019. godine, gruzijskog državljanina čečenskog porekla koji se borio protiv ruskih trupa u Čečeniji i kasnije zatražio azil u Nemačkoj.
Krasikov je osuđen 2021, a nemačke sudije su rekle da je delovao po nalogu ruskih vlasti, koje su mu dale lažni identitet, pasoš i sredstva za izvršenje ubistva. Ubistvo, ali i kasnija presuda, pokrenuli su veliki diplomatski spor između Rusije i Nemačke, uključujući i diplomatska proterivanja.
Dokazi koje je pregledao sud, uključujući materijal koji je otkrila istraživačka stranica „Bellingcat“, pokazali su kako je Krasikov bio zaposlen u ruskoj bezbednosnoj agenciji i da je „verovatno zamoljen da izvrši ubistvo 2019. godine“, rekao je sudija Olaf Arnoldi.
Krasikov i njegovi advokati osporavali su njegovu krivicu za ubistvo, a čak su doveli u pitanje njegov identitet. Krasikov je na početku suđenja rekao da je pogrešno identifikovan i da je rođen u Rusiji 1970. godine, a ne u Kazahstanu 1965.
Arnoldi je izjavio da su ruske vlasti mesec dana pre ubistva izdale Krasikovu lažni pasoš pod imenom Vadim Sokolov, koji je koristio za put u Berlin, gde je u blizini berlinskog parka Klainer Tiergarten više puta pucao u žrtvu sa leđa iz pištolja sa prigušivačem.
„Volstrit žurnal“ objavio je svedočenja sa suđenja Krasikovu.
„Ruski plaćeni ubojica Vadim Krasikov, vozeći bicikl, pratio je svoju metu 2019. do prepunog dečjeg igrališta u središnjem gradskom parku ispunjenom porodicama i radnicima. Kad je muškarac ušao u park Tiergarten, vozio je bicikl iza njega. Nedaleko od ljuljaški izvukao je pištolj iz ranca i pucao mu u leđa, ostavivši svoju žrtvu, bivšeg vođu čečenskih pobunjenika, na tlu. Krasikov je tada sišao sa bicikla i mirno još dva puta pucao čoveku u glavu dok su ga gledali deca i roditelji“, preneo je tad “Volstrit žurnal”.
Svedoci zločina su videli kako je osumnjičeni bacio bicikl (na kojem je pratio žrtvu), pištolj i tamnu periku u obližnju reku Spre pa su pozvali policiju koja ga je brzo uhapsila dok se spremao da pobegne na električnom skuteru. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov nazvao je optužbe o umešanosti Rusije u ubistvo u Berlinu “apsolutno neutemeljenim”.
Prema “Bellingcatu”, Krasikov je rođen 1965. u današnjem Kazahstanu, tada delu Sovjetskog Saveza. Navode da je Krasikov radio za FSB, rusku državnu bezbednosnu službu. Sudija Arnoldi je napomenuo da je Krasikov dva puta bio oženjen i da je otac troje dece.
Arnoldi je dodao da Krasikov nije bio ranije osuđivan, ali službeni podaci pokazuju da su ga tražile ruske vlasti zbog ubistva biznismena u Moskvi 2013. godine, ali je taj slučaj odbačen 2015.