Osuđena majka koja je trogodišnju ćerku bacila u Savu: Telo devojčice nađeno kod Beograda

Proglašena je krivom i osuđena na 15 godina zatvora, uz obavezno psihijatrijsko lečenje. Sud joj je produžio istražni pritvor, a i nakon izlaska iz zatvora biće pod pojačanim nadzorom. Optužena nije prisustvovala izricanju presude.

U obrazloženju presude navedeno je da je majka priznala ubistvo deteta koje joj je verovalo. Sud je utvrdio da je automobilom došla do Save, ušla u reku sa detetom i ispustila ga u vodu.

Devojčica je imala razvojne poteškoće, ali bez zvanične dijagnoze. Psihijatrijskim veštačenjem je potvrđeno da je majka bila bitno smanjeno uračunljiva zbog teške depresivne reakcije na stanje deteta, ali je ipak bila svesna svojih postupaka i njihove posledice.

Tokom postupka svedočili su članovi porodice i zaposleni u igraonici koju je majka posetila na dan zločina. Sud je naveo da je bila uverenja da nije dobra majka, da je postajala sve povučenija, anksioznija i suicidalna, iako joj je bila potrebna stručna pomoć. Dan nakon ubistva imala je zakazan pregled kod psihijatra, a neposredno pre tragedije tražila je pomoć i u Centru za socijalni rad.

Kao otežavajuće okolnosti sud je uzeo činjenicu da je žrtva dete sa posebnim potrebama, bliskost između majke i deteta, kao i to što je bila prisebna nakon zločina i sama pozvala policiju. Olakšavajuće okolnosti bile su priznanje krivice, ranija neosuđivanost i svest o trajnoj boli koju će nositi zbog svog čina. Sud je zaključio da je kazna od 15 godina primerena, imajući u vidu da zakon predviđa raspon od 10 do 40 godina zatvora.

Telo devojčice pronađeno je tek mesecima kasnije nizvodno, kod Beograda. Suđenje je bilo zatvoreno za javnost radi zaštite privatnosti porodice. Sutkinja je poručila da je tragedija snažno potresla društvo i otvorila pitanje odgovornosti sistema, naglasivši da roditelji dece sa razvojnim teškoćama često ostaju usamljeni i bez adekvatne pomoći, te da se mora učiniti više kako se slične tragedije ne bi ponovile.