Sjedinjene Države nedavno su dobile najkotraverzniji zahtev koji im je Ukrajina ikada uputila. Naime, zvaničnici Kijeva zatražili su od administracije predsednika SAD Džozefa Bajdena kasetnu municiju koja je zabranjena u više od 100 zemalja na svetu. "Podle bombe" kako se još nazivaju, smatraju se najsurovijim ratnim oružjem, a dobro su poznate i srpskom narodu, obzirom da ih je NATO koristio za bombardovanje 1999. godine.
Naime, administracija ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog navela je da im je ovo oružje preko potrebno, budući da ga Rusija koristi od početka rata i njime ozbiljno ugrožava živote civila. Visoki zvaničnici Bajdenove administracije su mesecima dobijali ovaj zahtev i nisu ga u potpunosti odbili.
Takođe, najviši američki zvaničnici javno su izjavili da planiraju da Ukrajincima pruže onoliko podrške koliko im je potrebno da im daju prednost za pregovaračkim stolom sa Rusijom, ako do toga dođe. Međutim, zapadna vojna oprema nije beskonačna, a kako se zalihe bojevih glava smanjuju, Ukrajinci su jasno stavili do znanja SAD da bi mogle da koriste kasetnu municiju koja trenutno skuplja prašinu u skladištu.
Za Ukrajinu, kasetna municija bi mogla da reši dva glavna pitanja: potrebu za više municije za artiljerijske i raketne sisteme koje su SAD i drugi obezbedili, i način da se smanji brojčana superiornost Rusije u artiljeriji.
Bajdenova administracija nije odbila tu opciju kao krajnje sredstvo, ako zalihe počnu da se opasno smanjuju.
Ipak, izvori američkog CNN-a navode da predlog još nije dobio značajnu pažnju u velikoj meri zbog zakonskih ograničenja koja je Kongres stavio na sposobnost SAD da daje kasetnu municiju.
Ta ograničenja se odnose na municiju sa više od jedan odsto neeksplodiranih ubojnih sredstava, što povećava izglede da će predstavljati rizik za civile. Predsednik Amerike Džozef Bajden bi mogao da poništi to ograničenje, ali administracija je nagovestila Ukrajincima da je to malo verovatno u bliskoj budućnosti.
Ovakvo ograničenje postaje jasno ako u obzir uzmemo to da ove eksplozivne naprave ne ubijaju samo vojnike, već pre svega civile, a među njima često i mnogo dece.
Naime, kasetne bombe izbacuju se iz aviona ili se ispaljuju kao rakete iz haubica, topova i raketnih bacača. One sadrže stotine malih eksplozivnih naprava koje se rasprše na veoma velikom području – od veličine nekoliko fudbalskih igrališta, do više hektara zemlje.
Zbog njihovog ovakvog delovanja, korišćenje kasetnih bombi je od 2008. zabranjeno takozvanim Sporazumom iz Osla. Ta konvencija predstavlja prekretnicu u borbi korišćenja protiv kasetnih bombi. Međunarodna zabrana stupila je na snagu 2010. godine. Zemlje koje su joj pristupile obavezale su se da tu vrstu oružja neće ni da proizvode, ni da skladište, ni da koriste. Konvenciju je ratifikovalo 110 zemalja, a 13 ju je potpisalo, ali nije ratifikovalo.
Značajno je to da konvenciju nisu prihvatile najveće svetkse sile poput Rusije, SAD, Kine, Indije, ali i Pakistana. Naročito u Aziji, na Bliskom istoku, u severnoj Africi i istočnoj Evropi brojne zemlje nisu prihvatile konvenciju.
I Ukrajinci i Rusi su koristili kasetne bombe otkako je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu u februaru, ali Rusi – koji su takođe koristili municiju da razorno utiču na civile u Siriji – koristili su ih češće i protiv civilnih ciljeva, uključujući parkove, klinike i kulturni centar, pokazuje istraga Human Rights Watch-a.
Ruska upotreba municije, uključujući njene kasetne rakete od 300 milimetara Smerč koje mogu da oslobode podmuniciju na površini veličine fudbalskog terena, dokumentovana je u desetinama ukrajinskih regiona, uključujući Harkov.
Analiza američkog CNN-a pokazala su napadi na Harkov privih dana invazije vršeni kasetnim bombama koje su došle iz ruskog grada koji se nalazi u blizini granice sa Ukrajinom – Belgorda.
Pročitaje još:
Udar je prouzrokovao nesagledive jezive posledice. Smrt i razaranja zavladala su ovim gradom, a ulice su bile prekrivene ranjenima, zapaljenim automobilima i komadima stakala. Jedan očevidac je rekao da je desetak ljudi povređeno samo u njegovoj stambenoj zgradi u jednom raketnom napadu Smerč.
Kasetne bombe pale su i na teritoriju Srbije pre 23 godine. Najviše posledica uzrokovale su u Nišu. Grad na jugu je bombardovan ovom prljavom municijom dva puta – 7. maja i 12. maja 1999. godine tokom NATO bombardovanja SR Jugoslavije. To su jedni od najozbiljnijih napada u toku bombardovanja u kojem je došlo do stradanja civila korišćenjem kasetnih bombi.
Bombe su pale u blizini centra grada, koji je udaljen više od 3-5 km od aerodroma od njihove pretpostavljene mete. Usmrtile su ukupno 16 civila, a najmanje 20 ranjeno.
Takođe, postoje informacije da su u godinama nakon bombardovanja ostaci kasetnih bombi pronađeni na Kosovu i Kopaoniku.
BONUS VIDEO Bakhmut – život ukrajinskih vojnika na prvoj liniji fronta
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar