0
Giganti među supermarketima se bune jer mađarska vlada pokušava da izbaci strane trgovce iz zemlje, ali je nejasno šta mogu da urade povodom toga. Premijer Mađarske Viktor Orban nedavno je prošio broj ograničenja cena za prehrambene proizvode, što će verovatno pogoditi trgovce na malo koji se već bore sa nizom mera uvedenih tokom prošle godine.
U decembru 2021. godine, usred velike inflacije i skoka cena hrane koje su posebno pogodile Centralnu i Istočnu Evropu, mađarska vlada je požurila sa usvajanjem zakona kojim se supermarketi sa prihodima od prodaje iznad 100 milijardi forinti (250 miliona evra) obavezuju da predaju prehrambene artikle državnom vlasništvu, 48 sati pre isteka njihovog roka.
Tada je Budimpešta naredila ograničenje cena bez kompenzacije prodavcima – za šest osnovnih prehrambenih proizvoda, uključujući šećer, brašno i pileća prsa. Koristeći hitna ovlašćenja, vlada je povećala poreske stope za trgovce na malo sa 2,7 odsto na 4,1 odsto. Orban je sada na ovu listu dodao jaja i krompir.
Sve firme koje podležu ovim pravilima – uključujući nemačke diskontne gigante Aldi i Lidl, francuski lanac Auchan, Irski Peni market, austrijski Spar i britanski Tesko – nisu iz Mađarske. Uprkos dostizanju praga od 100 milijardi forinti, nekoliko lokalnih prodavaca prehrambenih proizvoda može da zaobiđe porez i druge mere pošto, posluju po sistemu franšize. Zakon takođe sprečava restruktuiranje drugih lanaca supermarketa.
„Ono što se trenutno dešava nije ništa manje nego namerno izbacivanje određenih preduzeća sa tržišta“, rekao je predstavnik jednog od pogođenih trgovaca, koji je govorio pod uslovim anonimnosti i izrazio je zabrinutost i drugih u industriji.
„Jednostavno je nemoguće profitabilno poslovati na održiv način u takvim okolnostima koje je nametnula mađarska vlada“, kazao je on.
Prema njegovom mišljenju, zakon je „protivan samim suštinskim fundamentalnim principima na kojima se zasniva unutrašnje tržište EU“.
List „Politiko“ je kontaktirao strane trgovce na malo koji su pogođeni merama mađarske vlade, ali su svi odbili da govore.
Rat kao opravdanje
Mere su navodno odgovor na rastuću inflaciju i rastuće cene hrane koje je pogoršala ruska invazija na Ukrajinu. Obraćajući se lokalnim medijima prošlog meseca, Orban je rekao da je poslednje zamrzavanje cena deo njegovog plana da prepolovi inflaciju, koja je u oktobru dostigla 21,1 odsto, a očekuje se da će dostići 25 odsto do kraja godine.
Međutim, drugi članovi Orbanove vlade nisu pokušavali da sakriju svoje ambicije da dovedu međunarodne prodavce hrane pod lokalno vlasništvo.
„Moramo povećati udeo domaćeg vlasništva u sektoru građevinskog materijala i maloprodaji hrane“, rekao je u maju ministar za ekonomski razvoj Marton Nađ.
Ipak, Budimpešta se zalagala za povećavanje udela lokalnih trgovaca u zemlji pre skoka inflacije i rata Rusije u Ukrajini.
POGLEDAJTE JOŠ:
Praktično od 2010. godine Orban vodi kampanju da ključne sektore, uključujući bankarstvo, građevinarstvo i energetiku, stavi pod veću kontrolu države. Njegovi saveznici i partneri, kao i kompanije povezane sa njima imali su koristi, sticajem velikih udela u ovim sektorima.
Dva meseca nakon ubedljive pobede na izborima u aprilu, Orban je proglasio vanredno stanje, koje mu je dozvolilo da vlada dekretom, pa je nametnuo povećavanje poraza po sektorima. Ciljane su oblasti u kojima dominiraju strane korporacije.
Velike telekomunikacione kompanije, poput trgovaca na malo, sada se suočavaju sa povećanim progresivnim porezom na promet.
BONUS VIDEO Orban je to ovako objasnio Evropskoj komisiji: Uđeš u bar…
