"Opsadno stanje, ovo se nije dogodilo od 1991. godine": Profesor iz Ljubljane za Novu o katastrofi kakvu Slovenija ne pamti

"Sada se situacija malo smirila, reke su pale. Puno ekipa je još uvek na terenu. Najgore je oštećen sever Slovenije, najviše deo koji se zove Koroška - tamo gde su gradovi Črna i Mežica. Črna je bila sasvim odsečena od sveta. Sada je došla vojska i ostale ekipe i doneli su pomoć. Na terenu ima ekipa Civilne zaštite, vojske, vatrogasaca i svi rade noć i dan. Poslednja vest koju sam čuo je da su spasili jednog psa koji se zove Bolt, koji je tamo ostao jer je helikopter mogao pokupiti porodicu. To su one dobre male vesti, da je taj pas spasen, valjda to vlasnicima puno znači. Veoma je loše i u Lučama, to je selo malo niže od Koroške. Solčava, drugo malo selo pored Luče je takođe bilo odsečeno od sveta", rekao je on.Ističe da su posebno pogođeni mali gradovi oko Ljubljane.

"Ima i drugih krajeva koji su pogođeni, na primer Škofiloka i Žiri gde je isto velika katastrofa. Manji gradovi u blizini Ljubljane, kao što su Kamnik i Domžale, strašno su oštećeni. U Kamniku se plaše lavine koja bi mogla da napravi veliku štetu. U tom gradu jako su racionalizovali potrošnju vode i dozvoljena je samo za higijenu. Isto je loše u Koroškoj Beli pored Jesenica, tj. na SZ Slovenije. 900 stanovnika ovog naselja će zbog pretnje od lavine morati napustiti svoje domove. A za reku Muru na istoku zemlje još do sad se nije znalo da li će poplaviti ili ne. Ali, evakuacije uz Muru izgleda neće biti, nasip je izdržao", rekao je Podjed.Ono što je bitno, kaže profesor, je da nisu samo ljudi stradali, već i životinje, kao i celokupna priroda."Nisu samo ljudi nastradali u ovoj situaciji, već i životinje i cela slovenačka priroda. To je takva šteta. Drveće je padalo, šume su oštećene, a to je ono najznačajnije što Slovenija ima. Kolika je šteta, to se ne može sada tačno reći. Procenjuje se ona iznosi oko pola milijarde evra, zbog svega što je bilo pod vodom. Sreća je bila u nesreći da Ljubljana, gde živim, nije strašno pogođena. U prošlosti su u Ljubljani bile velike poplave 2010. godine i mislim 2018. godine. Ove godine smo nekako ostali dosta na suvom, jer su u poslednje vreme dobro regulisali i udubili korita reka i potoka pored Ljubljane i u samom gradu".

Osvrnuo se i na svoj rodni grad Celje, koji je u prošlosti bio pogođen stravičnim poplavama."Veoma loša slika se pokazala u gradu Celje, gde su u prošlosti bile velike poplave - 1990. godine. Ja sam iz Celja tako da se te poplave sećam. Tada je Celje bilo sasvim pod vodom. Sada su digli alarm u Celju zbog toga što su očekivali najgore, ali protivpoplavne zaštite u Celju su uradile svoje i u gradu nije došlo do one najstrašnije katastrofe. Tamo su evakuisali 4.000 ljudi i sklonili ih iz grada na sigurno", istakao je sagovornik Nove.Navodi da su na terenu i političari koji posmatraju kakva je šteta i koji pokušavaju da nekako održe moral. Smatra da su vlasti reagovale brzo i da su plasirale informacije koje su ljudima bile od velike koristi.

"I predsednik Vlade Robert Golob i predsednica države Nataša Pirc Musar su sve vreme na terenu, kao i ministri i drugi državni vrh Slovenije. Odmah su stavili informacije na mreže i javljali se po medijima kako da se ljudi organizuju, kako da slede službe u slučaju evakuacije. Jedan od koraka koji su preduzeli je da su sada radnje otvorene i nedeljom i praznicima. Sve vreme su govorili gde je voda zagađena, gde je treba prekuvavati, da se ne sme jesti hrana koja je poplavljena, tako da su dali puno upustava i mislim da su ljude dosta smirili. Mislim da je dobro jer se nije napravila neka velika panika nego da su ljudi u ovoj oluji imali dosta hladnu glavu. Naročito treba pohvaliti ekipe vatrogasaca, policiju, vojsku i civilnu zaštitu i sve instituacije koje su stvarno pomogle na terenu na najbolji mogući način. Svaka im čas na tome", rekao je sagovornik Nove.

Solidarnost na delu

Dodaje da, iako je katastrofa zadesila Sloveniju, ljudi su ipak solidarni i da je upravo to ono što zemlju održava u ovom trenutku."Na mrežama koje pratim ljudi nisu nikad sasvim zadovoljni i neki onda pričaju, oni koji podržavaju opoziciju, da vlast nije dovoljno uradila i da samo paradiraju u "belim cipelama" umesto da nešto rade. To su gluposti. Ono što je najznačajnije u ovoj situaciji je da ovakva kriza ljude uvek nekako poveže. Iako je bila strašna katastrofa mislim da je solidarnost sad ta koja drži Sloveniju gore. Mislim da smo malo zaboravili na te naše svađe i bezvezne teme i počeli smo da se bavimo hitnim stvarima i da skupljamo pomoć", naveo je on.

Ističe da pomoć u Sloveniju stiže iz komšiluka, ali i iz inostrastva. Vlasti su takođe zatražile pomoć i podršku od EU i NATO-a."Pokazalo se i da su druge zemlje solidarne sa Slovenijom. Hrvatska je odmah slala pomoć - vodu koja je Sloveniji trebala i koja se već razdelila, Mađarska i Austrija su pomagale preko slovenačkog Crvenog krsta, Poljska.... Slovenačka dijaspora u drugim zemljama, čak i Kanadi i u Finskoj sada skupljaju novac i materijalnu pomoć. U ovom trenutku se ne zna baš šta najviše treba. Najbolje je da se finansijski pomogne ko može koliko može. Sada su već pokrenute akcije preko nekoliko humanitarnih organizacija, preko Crvenog krsta Slovenije, preko Slovenske filantropije, preko ADRA Slovenije. Mislim da je to ono što će nam urgentno trebati. Slovenija je zatražila i pomoć iz Fonda evropske solidarnosti. Zatražila je i pomoć od EU za radne mašine i od NATO-a za mašine, za helikoptere, čak i ekipu od oko 200 vojnika koji će moći da pomognu da se otklone posledice ove katastrofe koja se desila".Što se tiče ljudi koji su stradali u poplavama, Podjed ističe da su tu imali "sreću u nesreći".

Ovakav scenario niko nije očekivao

Navodi da, iako su oluje najavljivane od strane meteorologa, niko nije očekivao ovakav scenario."Meteorolozi su najavljivali da će biti serija oluja. Imali smo ih već pre nekih 14 dana ali niko nije očekivao nešto ovako. I kao što kažu meteorolozi i civilna zaštita - sada se desio onaj najgori mogući scenario. Jedan dan pre oluje bilo je relativno u redu, mi smo bili na odmoru u Beloj Krajini to je na jugu Slovenije, bilo je sunca i malo kiše, a onda sledeći dan - urnebes. Baš su nam "Bogovi pali na glavu" i to je bilo neverovatno. Noć i dan je kiša padala... Došlo je do loše situacije za Sloveniju, a to je da su dva toka hladnog i toplog vazduha došli zajedno i to baš kod nas i zato se desila ova katastrofa", rekao je Podjed.Ipak, dodaje da se plaši da bi ova situacija mogla da se ponovi u budućnosti."Samo se plašim, ko što se i svi plašimo, kao što najavljuju meteorolozi i klimatolozi da ovo nije jedna situacija na sto godina kao što je bilo nekada, nego da bi to moglo biti nešto što se ponavlja. Ako se sećate, prošle godine smo u Sloveniji baš u ovo vreme imali jedan veliki požar na Krasu, jer je suša bila strašna, a sada su strašne poplave. Izgleda da se moramo naviknuti na ekstreme i setiti se onog starog slogana - "Ništa nas ne sme iznenaditi". Mislim da se moramo sada spremati za drugu godinu i spremiti ove rečne vodostaje u Sloveniji i regulisati sve jer se to može ponoviti. Možda ne sledeće godine, ali za pet ili deset godina... Svi se moramo malo spremiti na stanje permanentne krize za ono što nas čeka u budućnosti", naveo je Podjed.