0
Poverljivi dokumenti obaveštajnih službi SAD koji su dospeli u medije i na društvene mreže pokazali su da su američki špijuni prodrli duboko u ruske obaveštajne i bezbednosne sisteme, ali da takođe špijuniraju i prijateljske i savezničke zemlje. Među informacijama koje su najviše šokirale svetsku javnost svakako se ubrajaju one o sukobima unutar ruske vlasti, koji su mnogo dublji nego što se to prvenstveno smatralo.
Nova grupa dokumenata, koja se nije pojavila u seriji od 53 stranice koje su prvobitno objavljene, daju sliku onoga što se dešava unutar ruske Vlade, gde navodno vladaju veliki sukobi oko broja mrtvih i broja ranjenih u ratu sa Ukrajinom.
Nova serija dokumenata, od 27 stranica, potvrđuje koliko su američke špijunske agencije duboko prodrle u skoro svaki deo ruskog obaveštajnog aparata i vojske.
U jednom dokumentu je navedeno da je ruska lokalna obaveštajna agencija, Federalna služba bezbednosti (FSB), „optužila“ Ministarstvo odbrane „za prikrivanje ruskih žrtava u Ukrajini“. Ovaj dokument pokazuje nevoljnost vojnih zvaničnika da prenesu loše vesti u „komandni toranj“ – Kremlj.
Uzimajući u obzir informacije koje su dobijene iz dokumenata, analitičari smatraju da tu može da se krije razlog zašto ruski predsednik Vladimir Putin nije uspeo da obezbedi pobedu u ratu, posle više od godinu dana.
To se odnosi i na sukobe među ruskim agencijama odgovornim za različite aspekte rata, uključujući FSB i Ministarstvo odbrane.
Zvaničnici FSB-a tvrde da broj žrtava resornog ministarstva nije uključivao mrtve i ranjene među Ruskom nacionalnom gardom, Vagnerovim plaćenicima ili borcima koje je postavio vođa južne ruske republike Čečenije Ramzan Kadirov. Takođe, vojska koju je Kremlj slao i raspoređivao u Ukrajini, nije uvek bila od pomoći, nekad je samo dodatno komplikovala vojne napore Rusije.
FSB je „izračunao da je stvarni broj Rusa ranjenih i ubijenih u akciji bio bliži 110.000“.
Prema tom saznanju, podaci iz dokumenata se ne podudaraju sa brojkama koje Ministarstvo navodi. Broj poginulih ministarstvo je poslednji put javno objavilo u septembru, kada je resorni ministar Sergej Šojgu rekao da je od početka rata ubijeno 5.937 ruskih vojnika.
Nedavno su američki zvaničnici procenili ruske gubitke na oko 200.000 vojnika. Drugi dokument koji je procurio navodi da su Rusi do februara pretrpeli 189.500 do 223.000 žrtava, uključujući i do 43.000 poginulih u akciji, u poređenju sa 124.500 do 131.000 ukrajinskih žrtava, uz do 17.500 poginulih u akciji.
Novi dokumenti takođe pružaju detalje o javnom sporu u februaru u kojem je Jevgenij Prigožin, vođa paravojne formacije Vagner, optužio ruske vojne zvaničnike da su svojim borcima uskratili neophodnu municiju. Putin je lično pokušao da reši te nesuglasice tako što je pozvao Prigožina i Šojgua na sastanak za koji se veruje da je održan 22. februara, navedeno je u jednom od dokumenata.
„Na sastanku je gotovo sigurno bilo reči o Prigožinu i tenzijama sa Šojguom“, navedeno je.
Novi dokumenti podeljeni su u vidu fotografija, ali negde se vidi da nedostaju stranice. Prikazani u celosti, dokumenti uključuju materijale Agencije za nacionalnu bezbednost, Kancelarije direktora nacionalne obaveštajne službe i obaveštajne uprave Zajedničkog štaba Pentagona.
Materijal dostavljen Njujork Tajmsu postavljen je na jedan od Diskord servera, gde se na kraju pojavio prvi set obaveštajnih dokumenata Pentagona. Američki zvaničnici rekli su da su ti dokumenti autentični, ali su upozorili da su neki izmenjeni. Takođe su dodali da dokumenti mogu da sadrže i zastarele ili netačne informacije.
Jedan list, za koji se pretpostavlja da ga je izradio Zajednički štab vojske, datiran 23. februara, navodi da Rusija nije uspela da utiče na pomoć zapadnih zemalja u snabdevanju Ukrajine oružjem i vojnom opremom.
„Tokom narednih šest meseci, ekonomski izazovi Rusije verovatno će dodatno ometati njene napore (da dobije rat), omogućavajući tako nastavak isporuke vojne pomoći (Ukrajini)“, navedeno je u dokumentu.
Novi materijal takođe uključuje i dokument od šest stranica, datiran 23. februara, iz Kancelarije direktora nacionalne obaveštajne službe pod nazivom „Podaci o posmatranju“.
Pročitajte još:
Tu je navedeno da su ruske spoljne obaveštajne službe saopštile da je Kina odobrila davanje pomoći Rusiji, ali iz dokumenata nije jasno da li su Kinezi rekli Rusima da šalju pomoć, ili su Rusi špijunirali Kineze.
Međutim, visoki zvaničnik američke administracije upozorio je da nema naznaka da je Kina odlučila da pruži pomoć Rusiji, što u najmanju ruku sugeriše da ruski obaveštajni podaci o kineskim namerama mogu da budu pogrešni.
BONUS VIDEO Žestok raketni napad Rusije na Ukrajinu
