1
Kada noćas (po našem vremenu u tri ujutru, a po lokalnom u devet uveče) dvojica predsedničkih kandidata u Americi - Džozef Bajden (Demokrata) i Donald Tramp (Republikanac) - ukrste koplja pred kamerama i voditeljima američke mreže CNN, biće to praktično uvod u finiš uzbudljive kampanje koja je već poprimila epitete jedne od sudbonosnih u savremenoj istoriji SAD. U susret prvoj od dve debate, Nova.rs vas vodi kroz najvažnije okolnosti koje joj prethode.
Dvojica kandidata koji se večeras sučeljavaju najstariji su u istoriji SAD. Shodno tome, pitanje godina (Bajden 81, Tramp 78) apsolutno je najvažnije među brojnim koja su u fokusu večerašnje debate. Demokratama to nije po volji: ta činjenica ih sputava u konstantnim pokušajima da naglase dramatične razlike u programima dvojice kandidata, najpre u socijalnoj politici. Oštrica republikanske kampanje je postavljanje pitanja – da li je Džozef Bajden sposoban da vodi zemlju?
Makar podjednako veliki presedan biće i činjenica da je po prvi put čovek osuđen za krivična dela kandidat za predsednika države. Reč je, naravno, o Donaldu Trampu, koji je krajem maja ove godine osuđen po optužnici koja je sadržala 34 tačke, a ukratko zbog toga što je zloupotrebio novac za kampanju za izbore 2016. godine kako bi platio ćutanje Stormi Danijels o njihovom navodnom seksualnom odnosu i njegovom bračnom neverstvu. Republikanci od početka procesa (koji je jedan od tri u kojima je Tramp optužen za različita krivična dela, među kojima je i podstrekivanje na državni udar) suđenje nazivaju lovom na veštice, dok demokrate insistiraju na najoštrijim mogućim kaznama.
Neposredno nakon presude protiv Trampa, i predsednik Bajden bio je suočen sa razornim udarcem i za sebe lično, i za svoju predsedničku kampanju: njegov sin Hanter osuđen je zbog toga što je prilikom prijavljivanje za kupovinu oružja slagao da ne koristi narkotike, iako je njegov zavisnički problem stvar o kojoj je i on sam (ali i njegov otac) više puta govorio. Udarac je to za Bajdena iz nekoliko razloga, a ponajviše zbog toga što je američkom predsedniku porodica „bolna“ tačka. Još na početku karijere izgubio je suprugu i ćerku u saobraćajnoj nesreći. O ovoj tragediji, načinima na koje je uticala na njegov politički, ali i ljudski put, Bajden je govorio više puta. Takođe, presuda Hanteru ide u korist republikancima i zbog toga što je ime Bajdenovog sina i ranije pominjano u kontekstu kršenja zakona, zbog navodne afere sa njegovim biznisom u Ukrajini, koji je bio tema i u predstavničkom domu. Te optužbe, međutim, nikada nisu stigle do suda. Inače, Bajden je već odgovorio da neće pomilovati sina, iako ima tu mogućnost.
Za Bajdena, ključno pitanje je jednostavno: da li želite da živite u demokratskoj zemlji? Tramp, koji je na putu da bude optužen za učestvovanje u državnom udaru – kako tužioci, ali i demokratska javnost vide 6. januar 2021, dan upada njegovih pristalica u Kapitol – nastavlja da forsira narativ u kom tvrdi da je pokraden na izborima 2020. godine. I više od toga, on otvoreno najavljuje osvetu onima koji su ga od pobede odvojili, medije koji ga kritikuju difamira, a političke protivnike je nedavno nazvao gamadima (u govoru koji je bio jasan eho ni manje ni više nego Hitlerovog govora). Sve to čini da ovi izbori zaista imaju istorijsku težinu u odgovoru na pitanje – koliko je Amerikancima bliska demokratija i koliko su slabi na zov nacionalizma i autoritarizma. Po ovom pitanju – bizarno zvuči, ali tako je – balkanska (a zapravo ponajviše srpska) iskustva mogla bi im biti korisna.
Demokrate bi najradije da debatu (i kompletnu predizbornu kampanju) koncentrišu na pitanjima real-politike i bazičnih demokratskih vrednosti poput ovih koje smo pomenuli maločas, ali to neće biti lako, najpre zato što je Trampov mandat bio veoma neobičan sa ekonomske tačke gledišta. Najpre, Trampov mandat jeste obeležila pandemija koronavirusa, ali godine koje su joj prethodile, bile su godine ekonomskog rasta u SAD, a ni tokom korona-godine standard nije preterano pao (premda jeste bilo otpuštanja u pojedinim sektorima ekonomije). Bajden se, sa druge strane, sa teškom mukom nosi sa inflacijom (koju je prethodnih meseci delimično obuzdao, ali ne i vratio na period pre skoka koji koincidira sa početkom rata u Ukrajini) i sa povećanjem troškova života. Velika „Rojtersova“ analiza kaže da je prosečan Amerikanac bolje živeo u februaru 2020. nego danas. U njoj se takođe skreće pažnja na drastičan skok cena na tržištu nekretnina, koji posebno teško pada mladim ljudima. Iako ekonomija pokazuje znakove oporavka, to će Bajden teško predočiti prosečnom biraču.
A biće teško Bajdenu i da se distancira od Netanjahuove agresivne politike i razaranja Pojasa Gaze. Turbulentan, a opet prisan odnos koji svaki američki predsednik (a tu se nikako ne može isključiti ni Tramp, koji je u svom mandatu bio duboko pro-izraelski orijentisan, do te mere da je predvodio kampanju premeštanja prestonice u Jerusalim) ima sa Izraelom opterećuje i Bajdena, koji se usred SAD susreo sa nasilnim protestima (mahom u studentskim kampusima), koji pozivaju na prekid saradnje sa Izraelom zbog zločina koji su počinjeni u i oko Gaze. Ni činjenica da je Međunarodni krivični sud u Hagu pokrenuo postupak izdavanja naloga za hapšenje Netanjahua nije, makar javno, uspeo da preusmeri politiku Bajdenove administracije prema Tel Avivu. Tramp, sa druge strane, tu politiku podržava, svestan da njegova baza naginje više ka anti-arapskom sentimentu, te mu takav stav ne škodi.
Još jedna spoljnopolitička mina je odnos prema ratu u Ukrajini i generalno vladavini Vladimira Putina. Tomovi knjiga bi se dali popuniti nabrajanjem najvažnijih događaja iz mandata dva predsednika vezanih za ovu temu. Evo kratkog pregleda: rusko mešanje u izbor Trampa; istraga specijalnog tužioca Milera; Trampov blagonaklon stav prema Putinu; spekulacije o „kompromatu“ Putina protiv Trampa; Putinova otvorena mržnja prema demokratama još od perioda uspona Hilari Klinton; optužbe Bajdenove administracije da ruske farme trolova na internetu ruše imidž predsednika u korist Trampa; republikansko blokiranje budžeta zbog prevelikih izdataka za Ukrajinu; Trampovi apeli za izlazak iz NATO i „nekonvencionalna“ rešenja za rat u Ukrajini. I tako dalje. Ostaje pitanje: koliko je prosečnom američkom biraču stalo do Ukrajine? Tramp se „kladi“ na to da nije mnogo.
Sva ova pitanja biće sasvim sigurno potegnuta u debati koja će trajati 90 minuta. Ali ona su tek vrh ledenog brega. Prava, domaća agenda dvojice kandidata lomiće se – osim na pitanjima životnog standarda – na pristupu migrantskoj krizi, Obamakeru (ekstenzivnoj zdravstvenoj zaštiti), klimatskim promenama, kontroli prodaje oružja građanima SAD, budžetskom deficitu (koji je enorman), infrastrukturi (čije je popravljanje Bajdenova perjanica u ovom mandatu), zelenoj energiji (posebno dragoj progresivnom krilu demokrata), porezima za najveće kompanije, pa i na pitanjima vezanim za pristup veštačkoj inteligenciji i naročito „big tech“ kompanijama, čija moć i bogatstvo polako počinju da prevazilaze i same Sjedinjene države. Dvojica kandidata po svim ovim pitanjima imaju (uglavnom) dijametralno različite poglede: Bajden čuva i reformiše Obamaker, Trampovi republikanci pokušavaju da ga ukinu; Tramp ne veruje u klimatske promene (izvukao je SAD iz Pariskog sporazuma), Bajden razmišlja u pravcu smanjenja zavisnosti ekonomije od fosilnih goriva; Bajden najavljuje povećanje poreza za bogate, Tramp upravo suprotno; Bajdenove demokrate (uzaludno) pokušavaju da uvedu dodatna ograničenja za kupovinu oružja, republikance otvoreno finansira NRA (udruženje oružara i korisnika oružja, pučki rečeno). Delimično se dvojica kandidata očigledno slažu samo po pitanju migrantske krize, ali, dok se Bajden trudi da u tišini integriše dobar deo migranata i otvara im jednostavniji put ka državljanstu (uz prihvatanje oštrije kontrole granice), Tramp ne odustaje od podizanja zida ka Meksiku.
Odgovor koji će američki građani dati u novembru na ova pitanja verovatno će odlučiti pobednika izbora. Prethodno, međutim, da vidimo kako će Bajden i Tramp na njih odgovoriti. Bilo bi veliko iznenađenje da im se bilo gde stavovi dodatno približe.
PROČITAJTE JOŠ:
Ukratko – nema. Nešto duže – nema ni u primisli. Spoljna politika dvojice kandidata koncentrisana je danas više nego ikad na pitanja Ukrajine i Palestine, pa oko Stejt dipartmenta jako retko može da svrati na Balkan. Međutim, kad svrati, obavezno gleda ka Prištini i Beogradu, odnosno njihovom dijalogu. Problem je, ipak, u tome što se politika SAD prema ovom delu Evrope suštinski ne menja bez obzira na to koja je administracija u Beloj kući. Vašington je godinama unazad ključni garant kosovske nezavisnosti, ali i brana Dejtonskog sporazuma od secesionističkih težnji Milorada Dodika (lica pod sankcijama SAD). Menjaju se samo ambasadori.
BONUS VIDEO Global fokus: Bajden, Tramp i sudbina sveta
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
