Nobelova nagrada za mir ide Mariji Korini Mačado

Kako je saopšteno, Norveški Nobelov komitet odlučio je da Nobelovu nagradu za mir za 2025. godinu dodeli Mariji Korini Maćado za njen neumorni rad na promociji demokratskih prava naroda Venecuele i za borbu za pravednu i mirnu tranziciju iz diktature u demokratiju.

"Maćado bila je ključna i ujedinjujuća figura u nekada duboko podeljenoj političkoj opoziciji – opoziciji koja je pronašla zajednički cilj u zahtevu za slobodnim izborima i predstavničkom vlašću. Upravo to leži u srcu demokratije: naša zajednička spremnost da branimo principe narodne vlasti, čak i kada se međusobno ne slažemo. U vremenu kada je demokratija ugrožena, važnije je nego ikada braniti tu zajedničku osnovu.
Venecuela je od relativno demokratske i prosperitetne zemlje postala brutalna autoritarna država koja danas trpi humanitarnu i ekonomsku krizu. Većina stanovništva živi u dubokom siromaštvu, dok se nekolicina na vrhu bogati. Nasilni aparat države usmeren je protiv sopstvenih građana. Skoro osam miliona ljudi napustilo je zemlju. Opozicija je sistematski potiskivana putem izborne manipulacije, sudskih progona i zatvaranja.

Autoritarni režim u Venecueli čini politički rad izuzetno teškim. Kao osnivač organizacije Súmate, posvećene razvoju demokratije, Mačado se još pre više od 20 godina borila za slobodne i poštene izbore. Kako je tada rekla: „To je bio izbor glasova, a ne metaka.“ Na javnim funkcijama i kroz rad u raznim organizacijama od tada, Mačado se zalagala za nezavisnost pravosuđa, ljudska prava i narodnu zastupljenost. Godinama je radila na ostvarenju slobode venecuelanskog naroda.

Uoči izbora 2024. godine, gospođa Mačado bila je predsednički kandidat opozicije, ali je režim blokirao njenu kandidaturu. Potom je podržala kandidata druge partije, Edmunda Gonzalesa Urutiju. Stotine hiljada volontera mobilisale su se širom političkog spektra. Bili su obučeni kao izborni posmatrači kako bi obezbedili transparentne i poštene izbore. Uprkos riziku od uznemiravanja, hapšenja i torture, građani širom zemlje čuvali su biračka mesta. Pobrinuli su se da konačni rezultati budu dokumentovani pre nego što režim može da uništi glasačke listiće i lažira ishod.

Napori ujedinjene opozicije, i pre i tokom izbora, bili su inovativni i hrabri, mirni i demokratski. Opozicija je dobila međunarodnu podršku kada su njeni lideri objavili zbirne rezultate glasanja iz izbornih okruga, koji su jasno pokazali da je opozicija pobedila. Ali režim je odbio da prihvati rezultate izbora i zadržao se na vlasti.

Demokratija je preduslov za trajan mir. Međutim, živimo u svetu u kojem je demokratija u povlačenju, gde sve više autoritarnih režima osporava norme i pribegava nasilju. Kruta kontrola vlasti u Venecueli i represija nad stanovništvom nisu usamljen slučaj. Slične trendove vidimo širom sveta: zloupotrebu vladavine prava od strane onih na vlasti, ućutkivanje slobodnih medija, zatvaranje kritičara i guranje društava ka autoritarnim režimima i militarizaciji. Tokom 2024. održano je više izbora nego ikada ranije, ali je sve manje njih bilo slobodno i pošteno.

Tokom svoje duge istorije, Norveški Nobelov komitet odavao je priznanje hrabrim ženama i muškarcima koji su se suprotstavili represiji, koji su nosili nadu slobode u zatvorskim ćelijama, na ulicama i trgovima, i koji su svojim delima pokazali da miran otpor može promeniti svet. Tokom protekle godine, gospođa Mačado bila je prinuđena da živi u ilegali. Uprkos ozbiljnim pretnjama po njen život, ostala je u zemlji — izbor koji je inspirisao milione ljudi.

Kada autokrate preuzmu vlast, ključno je prepoznati hrabre branitelje slobode koji ustaju i pružaju otpor. Demokratija zavisi od ljudi koji odbijaju da ćute, koji se usuđuju da istupe uprkos velikom riziku, i koji nas podsećaju da se sloboda nikada ne sme uzimati zdravo za gotovo — već da je uvek treba braniti, rečima, hrabrošću i odlučnošću.

Marija Korina Mačado ispunjava sva tri kriterijuma navedena u testamentu Alfreda Nobela za izbor laureata za nagradu za mir. Uspela je da ujedini opoziciju u svojoj zemlji. Nepokolebljivo se suprotstavljala militarizaciji venecuelanskog društva. Ostala je postojana u podršci mirnoj tranziciji ka demokratiji.

Marija Korina Mačado pokazala je da su alati demokratije ujedno i alati mira. Ona oličava nadu u drugačiju budućnost — onu u kojoj su osnovna prava građana zaštićena, a njihov glas se čuje. U toj budućnosti, ljudi će konačno moći da žive u miru", navodi se u saopštenju.

Ove godine je nominovano 338 kandidata za prestižnu medalju.

Prema pisanju norveških medija, komitet za dodelu nagrade je doneo svoju odluku još u ponedeljak.