Nemačka zabranila Hamas i mrežu Samidun: "Ne prihvatamo da se na našim ulicama proslavljaju grozni napadi na Izrael"

„Danas sam u potpunosti zabranila aktivnosti terorističke organizacije Hamas koja ima za cilj da uništi državu Izrael“, navodi se u saopštenju nemačke ministarke unutrašnjih poslova Nensi Fezer. I još: „Kao međunarodna mreža, Samidun je širio antiizraelsku i antijevrejsku propagandu pod maskom ’organizacije solidarnosti’ za zatvorenike u raznim zemljama“, napisala je Fezer. „Održavanje spontanih ’slavlja’ ovde u Nemačkoj, kao reakcija na užasne terorističke napade Hamasa na Izrael, pokazuje da Samidun na posebno odvratan način ima antisemitski i nehumani pogled na svet.“Nemački kancelar Olaf Šolc takođe je bio šokiran izrazima solidarnosti pristalica Hamasa u Nemačkoj: „Ne prihvatamo da se na našim ulicama proslavljaju grozni napadi na Izrael“, rekao je Šolc. U Berlinu je propalestinska mreža Samidun proslavila napad Hamasa na Izrael u kojem su ubijene stotine izraelskih civila, pritom deleći slatkiše, piše Dojče vele.

Zabrana aktivnosti i udruživanja znači da ta organizacija više neće održavati nikakve sastanke ili aktivnosti i da se njene registarske tablice više ne mogu koristiti. Imovina se takođe može oduzeti. A onaj ko, uprkos zabrani, na tome i dalje bude istrajavao, taj čini krivično delo. Fezer je i ranije izjavljivala da se ispituju opcije za „proterivanje kriminalaca s islamističke scene ako nemaju nemački pasoš“.Pristalice i simpatizeriPrema procenama Kancelarije za zaštitu ustava, u Nemačkoj iza Hamasa stoji oko 450 ljudi, od kojih su mnogi nemački državljani. U Nemačkoj inače nema zvaničnog ogranka te grupe.Ali, ima i pristalica i simpatizera. „Procenjujemo da je broj pristalica četvorocifren“, kaže za DW stručnjak za Bliski istok Gvido Štajnberg iz berlinske Fondacije nauka i politika. Grupa simpatizera je još šira i njihov broj se, kaže, teško može proceniti. Štajnberg te dve grupe razlikuje po tome što pristalice rade nešto konkretno za Hamas, reklamiraju ga na primer, dok se simpatizeri često uopšte ne pojavljuju otvoreno.„Ove zabrane su jedan od najvažnijih instrumenata koje demokratija ima kako bi sprečila odlivanje novca u terorističke organizacije“, ukazuje za DW Hans-Jakob Šindler iz transatlantskog istraživačkog Centra za borbu protiv ekstremizma (CEP). Međutim, „to je uvek teško, jer u Nemačkoj udruženja i neprofitne organizacije uživaju određeni nivo zaštite kada su u pitanju njihove aktivnosti, a mogućnosti istrage organa kao što je Kancelarija za zaštitu ustava kada su u pitanju finansije su ograničene.“Prag je prekoračen onda kada se otvoreno poziva na nasilje ili se otvoreno zagovara nasilje. „Sve dok je neko uzdržan, to je veoma teško“, kaže Šindler. A oni, kaže, obično veoma paze šta govore kako ne bi privukli pažnju vlasti.Šta Nemačka znači za Hamas?Hamas ne priznaje državu Izrael i kaže da želi da je uništi. Nemačka, Evropska unija, SAD i neke arapske države klasifikuju Hamas kao terorističku organizaciju.Nekoliko udruženja koja su bila bliska tom pokretu, zabranjena su u Nemačkoj još pre nekoliko godina. „Zapadne države kao što je Nemačka Hamas vidi kao područje na koje može da se povuče i u kojem se njihova organizacija koncentriše na prikupljanje donacija, regrutovanje novih sledbenika i širenje svoje propagande“, navodi se u izveštaju Savezne kancelarije za zaštitu ustava za 2022. godinu.Prema Saveznoj kancelariji, udruženje Samidun pripada radikalnoj palestinskoj organizaciji „Narodni front za oslobođenje Palestine (PFLP) koja takođe propagira oružanu borbu protiv Izraela, ali za razliku od Hamasa nije religiozna.Mreži radikalnih Palestinaca u Nemačkoj pripada i Udruženje Palestinske zajednice, koje, prema vlastima, prvenstveno čine pristalice Hamasa.Ali, Nemačka igra samo malu ulogu u finansiranju Hamasa, ukazuje Šindler: „Morate znati da Nemačka i Evropa nisu glavni finansijeri Hamasa u kampanjama prikupljanja sredstava. To je vrlo jasno kada je u pitanju novac – Katar. (...) Hamas ne bi funkcionisao bez novca iz Katara.“Uticaj Irana u centru HamburgaNemački političari pažnju su usmerili i na Hamasove pristalice u svetu: libanski Hezbolah zabranio je 2020. tadašnji ministar unutrašnjih poslova Horst Zehofer.A Islamski centar Hamburg (IZH), koji je verovatno kontrolisan iz Irana, već decenijama je pod nadzorom Kancelarije za zaštitu ustava. On se smatra produženom rukom iranskog režima, koji je inače u subotu čestitao Hamasu na njegovom napadu na Izrael. „Bez iranske podrške u poslednjih nekoliko godina, Hamas ne bi bio sposoban za ove napade bez presedana na izraelsku teritoriju“, rekao je kancelar Šolc.Nemačke vlasti već su 2022. deportovale zamenika šefa IZH, jer je navodno podržavao terorističke organizacije i finansijere terorista. Međutim, sam Centar još uvek nije zabranjen. Preduslov za zabranu, odnosno da bi ona mogla da izdrži eventualnu sudsku reviziju, generalno je dokaz da je agresivno, borbeno ponašanje odlučujući karakter udruženja.Centralni savet muslimana: samo manjina je antiizraelski orijentisanaAjman Mazijek iz Centralnog saveta muslimana Nemačke smatra da je važno naglasiti da samo manjina muslimana izlazi na ulice s antiizraelskim ili antisemitskim parolama. Ne bi trebalo pretpostavljati „da te slike, ti ljudi, govore u ime svih muslimana – nemačkih muslimana i ovdašnjih organizacija“.A da li bi sada trebalo očekivati napade Hamasa ili njegovih simpatizera u Nemačkoj? Hans-Jakob Šindler kaže: „Ne mislim da je Nemačka glavna meta napada Hamasa, ali se ne može isključiti mogućnost da neki motivisani i radikalizovani pojedinci osećaju da su prinuđeni da nešto urade.“***