0
Dvojica dobroznanih političkih rivala suočavaju se danas na opštim izborima u Brazilu. Naime, građani ove južnoameričke države danas biraju predsednika, a glavni favoriti su bivši šef države Luiz Injasio Lula da Silva i aktuelni predsednik, desničar Žair Bolsonaro. Iako prema anketama, da Silva ima ubedljivu prednost, postavlja se pitanje da li će moći da "pokosi" Bolsonara već u prvom krugu.
Naime, kako pokazuje poslednje sprovedeno istraživanje, de Silva će osvojiti 48,3 odsto glasova, a Bolsonaro 36,3 odsto. To nije dovoljno za direktnu pobedu, koja podrazumeva 50 i više odsto glasova birača.
Ukoliko se ovakav rezultat pokaže tačnim, njih dvojica će se kao kandidati sa najviše osvojenih glasova suočiti u drugom krugu glasanja 30. oktobra.
Inače, pored Bolsonara i da Silve u izbornoj trci učestvuje još devet kandidata.
Na izborima u nedelju pravo glasa ima 156 miliona od oko 213 miliona Brazilaca. Pored predsednika, biraju se i guverneri, kongresmeni i poslanici parlamenata. Drugi krug izbora je zakazan za 30. oktobar.
Predviđeni rezultat, i eventualna pobeda da Silve u prvom ili drugom krugu značajno bi promenila celokupni izgled brazilske političke scene. Naime, aktuelni predsednik Brazila je rekao da se, ukoliko doživi izborni debakl, povlači iz politike.
„Ako je Božija volja, i dalje ću biti predsednik. Ako nije, predaću predsedničku lentu i penzionisati se“, rekao je Bolsonaro.
Bolsonaro, koji ima 67 godina, rekao je da u ovoj životnoj dobi ne bi imao šta da radi ukoliko se njegovo političko putovanje završi 31. decembra, što je poslednji dan njegovog mandata.
Ovo predstavlja promenu tona desno orijentisanog Bolsonara, koji je ranije rekao da izbori za njega mogu imati jedan od samo tri ishoda: „zatvor, smrt ili pobedu“.
Bolsonaro u poslednje vreme šalje umerenije poruke dok pokušava da umanji prednost koju u anketama ima bivši predsednik, levičar Lula da Silva.
Pročitajte još:
Ali, pad podrške Bolsonaru nije došao sam od sebe. Naime, Bolsonaro je postao jedan od najomraženijih lidera tokom epidemije koronavirusa, čije je postojanje oštro negirao.
Takvo njegovo ponašanje dovelo je do rekordnog rasta brojki obolelih od koronavisrusa što je dalje uzrokovalo pogoršanje ekonomskih uslova, povećavanja nezaposlenosti i gladi u zemlji.
Zbog toga su tokom prethodne godine demonstranti na desetinu puta izlazili na ulice kako bi pokazali da nisu zadovoljni njegovom vladavinom i pozivali na njegov opoziv.
Tokom najjačeg pika koronavirusa u toj zemlji su rekordno skočile cene namirnica i benzina, a više od 14 miliona ljudi je u jednom trenutku bilo nezaposleno.
U međuvremenu, Brazil je i dalje teško pogođen pandemijom koronavirusa. Od početka pandemije je umrlo više od 680.000 Brazilaca što je najveći broj smrtnih slučajeva na svetu posle SAD-a.
Upravo je Silva ukazivao na loše upravljanje Bolsonara. U jeku protesta nekadašnji predsednik Brazila je izjavio da na ima želju da zemlju oporavi od štete nanete Bolsonarovom nesposobnošću“.
„Zbog Bolsonarovog „genocidnog“ upravljanja epidemijom koronavirusa umrlo je na stotine hiljada Brazilaca. Ova brojka je mogla da bude znatno manja“, rekao je tada, predviđajući da će Bolsonaro na kraju biti odgovoran za antinaučnu sabotažu mera poput fizičke distance i nošenja maski.
Inače, seme za povratak Da Silve, ili popularnog Lula, posejano je još u martu prošle godine kada je sudija Vrhovnog suda ukinuo presudu koja se odnosila na optužbe za korupciju i koja ga je naterala da raspiše izbore 2018. godine na kojima je pobedio Bolsonaro. Ubrzo nakon što je sud presudio da je Sergio Moro, sudija desničar koji je zatvorio Lulu i koji je sada deo Bolsonarovog kabineta, nepravedno osudio bivšeg predsednika.
Od tada građani na njega gledaju kao na pouzdanu, umerenu i optimističnu alternativu Bolsonarovom ekstremizmu. Takođe je pridobio i podršku moćnika koja može biti ključna ako želi da ponovo preuzme mesto predsednika.
Ipak, uprkos gotovo jasnom izbornom ishodu, posmatrači strahuju da bi u Brazilu moglo da bude sličnih nemira kao na Kapitolu u Vašingtonu 6. januara 2021. Uz to u prvim izjavama Bolsonaro je pokazao razumevanje za tamošnje nasilje, tvrdeći da su američki izbori izmanipulisani na isti način kao i brazilski 2018.
Zabrinjavajuće je i to što veliki broj Bolsonarovih pristalica ima oružje. Zahvaljujući Bolsonarovoj liberalizaciji zakona o oružju, danas oko milion građana poseduje vatreno oružje. Kada je došao na vlast, imalo ih je samo 120.000.
Poslednjih meseci bilo je nekoliko nasilnih incidenata. U julu je jedan Bolsonarov pristalica ubio člana Radničke partije u gradu Fos do Iguasu na jugu zemlje. Najmanje još dva druga slučaja u kojima su Bolsonarove pristalice ubile Luline glasače, klasifikovana su kao politički motivisano nasilje. Pored toga ima i brojnih slučajeva nasilja između pristalica dva politička tabora. U Lulinom taboru postoji bojazan da neki birači Radničke partije neće izaći na birališta zbog straha od nasilja.
I organizacija za zaštitu ljudskih prava Hjuman rajts voč (HRW) izražava zabrinutost u saopštenju objavljenom u četvrtak.
-Zbog govora mržnje, uznemiravanja i ozbiljnog političkog nasilja, kako na internetu, tako i van njega, mnogi Brazilci se boje da govore i ostvare svoja politička prava – kazala je Huanita Gebertus, direktorka HRW za Ameriku. Vlasti bi, kako je saopšteno, trebalo da preduzmu sve neophodne mere kako bi Brazilci mogli bezbedno da glasaju.
BONUS VIDEO Izbori u BiH – Tanja Topić: Izbori donose iznenađenje na političkoj sceni?
