U Jablanici je tragično stradao mladi Ernad Begović koji je izgubio život dok je nesebično pokušavao da spase svoje susede od poplava, prenosi Bljesak.info.
Kako javlja Hayat, u Jablanici je juče pronađeno njegovo telo. Ernada je bujica odnela nakon što je spasio deset ljudi, a sve se događalo ispred očiju njegovog oca. Spasavao je druge, ali nažalost, nije mogao izbeći bujicu koja ga je odnela.
Šesti dan nakon stravične tragedija broj mrtvih popeo se na 23.
Uz tragedije koje su pogodile brojne porodice, koje su ostale bez svojih najmilijih i krova nad glavom na pomolu je i ekološka katastrofa, čije će razmeri biti poznati tek za nekoliko meseci kada se voda izbistri.
Od modrozelene smaragdne reke Neretve nije ostalo ništa, piše Slobodna Dalmacija.
Nema ni zelenila ni smaragda već samo tone otpada koje plutaju prema moru u smeđoj kaljuzi, kakva je Neretva postala nakon prirodne nepogode koja je u severnoj Hercegovini sravnila sa zemljom čitava naselja i odnela ljudske živote.
Neretva je nizvodno od Jablanice kod Komadinova vrela puna smeća. Pretpostavlja se da je sloj plutajućeg smeća deblji od metra. Jugo kovitla plastične boce koje lupajući jedna od drugu i ostali kruti otpad stvaraju zaglušujuću buku.
Tu su i kućni aparati, hladnjaci, veš mašine, …U hrpi smeća pluta i plinska boca koja je očito eksplodirala pre nego što se našla u reci.
Rečno korito je puno građevinskog materijala, plastike, gume, kućnih aparata, koji plutaju prema Mostaru. Ako ih brana na Grabovici ne zaustavi i ako ih ne pokupe radnici “Elektroprivrede”, naplavine će nastaviti plutati dalje prema Jadranu.
A onda će se deo zaustaviti na obalama Neretve u trstiku i šašu, tako je bilo i za visokih vodostaja, ali ovo je vanredna situacija i niko ne zna kako će se dalje odvijati.
Ekološka udruženja i institucije su nemoćne pred ovim problemom, jer fizički nije moguće zaprečiti dolazak komunalnog otpada iz Hercegovine. Jedino im preostaje skupljati otpad koji dopluta.
Osim što se zagađuje korito i obale reke Neretve, indirektno je ugroženo i zdravlje ljudi, budući da se otpad mesecima zadržava u šašu uz obalu. Drugi problem je negativan uticaj plastike na riblji fond, zbog toga što riba jede mikroplastiku kao da je plankton.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare