Rusija opet koristi Srbiju kao svog piona? Meta je Moldavija, Moskva kreće u ofanzivu po starom šablonu

Masovna hapšenja pred izbore

Predsednica Moldavije Maja Sandu je upozorila da Rusija ulaže stotine miliona evra kako bi potkopala parlamentarne izbore i destabilizovala zemlju. Ubrzo nakon toga, moldavska policija sprovela je masovne racije širom zemlje, u kojima je privedeno 74 osobe. Vlasti tvrde da su mnogi od uhapšenih prošli obuku u Srbiji i da su obučavani od strane ruskih službi za izazivanje masovnih nereda.

Glavni tužilac Viktor Furtuna naveo je da istraga traje od juna 2025. i da je do sada identifikovano 111 osoba povezanih sa planom. Za navodne obuke u Srbiji, koje su organizovali ruski državljani, osumnjičeni su dobijali oko 400 evra po sesiji. Tokom treninga učili su kako da probijaju policijske kordone, pružaju otpor snagama reda, koriste gumene palice, lisice, a u nekim slučajevima i vatreno oružje.

Direktor policije Viorel Černauceanu objasnio je da je ceo plan koordinisan iz Rusije preko kriminalnih struktura. Jedan od vodećih instruktora, poznat pod nadimkom „Bes“, predstavljao se kao pripadnik ruskih specijalnih službi. Drugi identifikovani organizator bio je Andrej Pavlov, oficir Ministarstva odbrane Rusije, poznat po subverzivnim aktivnostima u Evropskoj uniji, Aziji i Africi.

Učešće domaćih i stranih struktura

Istraga je pokazala da su obuke bile povezane sa političkim partijama i kriminalnim grupama u Moldaviji, dok je mreža povezana sa proruskim pokretom „Șor“ služila za regrutovanje novih učesnika. Kako se navodi, neki od osumnjičenih nisu znali pravi cilj svojih putovanja u Srbiju, verujući da idu na hodočašće, a kasnije su uključeni u obuke za nasilne akcije. Deo obuka organizovan je i na teritoriji Moldavije.

Stručnjaci za bezbednost, uključujući Predraga Petrovića iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku i vojnog analitičara Aleksandra Radića, ocenili su da domaće službe u Srbiji „najverovatnije nisu bile iznenađene“, ali da su ćutale kako bi se izbegle diplomatske komplikacije. Prema njima, Moskva koristi Srbiju kao „treću zemlju“ da bi prikrila svoje aktivnosti, dok obučeni pojedinci u Moldaviji planiraju nasilne akcije, uključujući upotrebu eksploziva i dronova.

Raniji incidenti i optužbe za državni udar 2023. i 2024. godine

Još 2023. godine, predsednica Sandu je iznela tvrdnje da su ruske službe, uz pomoć državljana Srbije, Crne Gore i Belorusije, planirale državni udar u Moldaviji. Plan je uključivao infiltriranje među civile, napad na vladine objekte i uzimanje talaca, a među praćenim lokacijama bila je i fudbalska utakmica FK Partizan – FK Šerif, gde su strani državljani navodno trebali da izazovu incidente.

U 2024. godini, vest da su moldavci obučavani u Srbiji izazvala je pažnju medija u regionu. Stručnjaci su ocenili da domaće službe u Srbiji nisu bile iznenađene ovim aktivnostima, ali da su „ćutale“ kako bi se izbegle političke i diplomatske komplikacije.

Reakcije Srbije, Crne Gore i Rusije

Srbija i Crna Gora odlučno su 2023. godine negirale umešanost svojih građana. Tadašnji ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić istakao je da su Srbija i Moldavija prijateljske zemlje i da traže sve informacije kako bi sprečili bilo kakvo učešće svojih državljana u nasilnim akcijama. Bivši premijer Crne Gore Dritan Abazović izjavio je da takve optužbe ne treba pripisivati zvaničnoj politici Crne Gore, već pojedincima. Rusija je odbacila optužbe o umešanosti u planiranje državnog udara i pozvala Kišinjev da ne podleže provokacijama.

Kontekst i međunarodna pažnja

Ovi događaji dešavaju se u okviru šireg hibridnog sukoba u kojem Moldavija vidi mešanje Rusije u unutrašnja pitanja – uključujući dezinformacione kampanje, finansiranje proruskih partija i pokušaje narušavanja izbora. Nakon ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine, Moldavija je podnela zahtev za članstvo u EU i dobila status kandidata. Pregovori za pristup otvoreni su prošle godine, što je dodatno pojačalo napetosti sa Moskvom.

Ukupno, u krivičnom postupku trenutno je evidentirano 111 osoba povezanih sa obukama, subverzivnim aktivnostima i potencijalnim planovima za nasilje, dok Moldavija balansira između očuvanja unutrašnje sigurnosti i priprema za ključne parlamentarne izbore koji će odrediti njen evropski ili proruski kurs. Evropski zvaničnici pažljivo prate situaciju i razmenjuju informacije sa Kišinjevom, dok se građani pripremaju za jedne od najvažnijih izbora u poslednjoj deceniji.