Metodije čika CG policiju: "Ne bojimo se sile, na ulicama ne mogu red da uvedu, a došli da po brdima ruše spomenike"

Podsetimo, za danas je bilo zakazano rušenje nezakonito postavljenog spomenika Pavlu Đurišiću, ozloglašenog četničkog komandanta koji je sarađivao sa nacistima i koji je optužen za ratne zločine.

Mitropolit budimljansko-nikšićki Srpske pravoslavne crkve Metodije, koji je služio liturgiju u Hramu Svete Mati Paraskeve u tom mestu, poručio je da će spomenik staviti u crkvu, “pa nek dođu da ruše crkvu”. Nakon govora je otkrio spomenik Đurišiću.

„Slava ovog divnog hrama — možda ga spolja gledamo samo kao arhitektonsku građevinu, ali on je veličanstven zbog onih koji se u njemu sabiraju, a još veličanstveniji zbog onoga što se u njemu zbiva — sve te Božije tajne. A gde je Bog i njegova blagodat, od toga nema ništa veće. Bez Boga ni preko praga, bez kralja ništa ne valja. To su naši stari znali da kažu“, rekao je Metodije.

Osvrćući se na period posle Drugog svetskog rata, rekao je: „Za proteklih 80 godina, otkako nemamo kralja, nije problem bio samo u tome što više nismo ono što su naši preci bili, ni što država nije imala poredak kakav je imala ranije. Najveća tragedija ovog naroda je to što mu se duša ubijala čitavih 80 godina.“
Rekao je da se i danas nastavlja uništavanje „svetog i čestitog – tradicije, vere i istorije“, i dodao: „Oni koji ubijaju dušu ovog naroda — to je najveći genocid. Gospod u Jevanđelju kaže: 'Ne bojte se onih koji ubijaju telo'. Pavlu i Draži jesu ubili telo, ali ne i dušu. Bojmo se onoga koji može i dušu i telo pogubiti u paklu. Neka niko, ni po koju cenu, ne ubije dušu, tradiciju i biće ovog naroda.“
Metodije je istakao važnost zajedništva, rekavši da se ljudi okupljaju u Gornjem Zaostru i da je sveta Petka, ispred čijeg su se hrama okupili, bila hrišćanka u vreme kada su carevi Rima progonili veru: „Nudili su joj bogatstvo i carstvo, ali onaj ko se srcem dotakne blagodati Božije, više nikada ne pristaje da to zameni za bilo šta zemaljsko.“

Osvrnuo se i na rušenje crkve na Pardusu i pokušaje zabrane obeležavanja uspomena na srpske velikane: „Oni koji su tada, kao i danas, zabranjivali pominjanje imena onih koji su sve dali za svoj narod, nastavili su rušenje istine i danas.“
Govorio je i o biografiji Pavla Đurišića, ne navodeći pak optužbe za ratne zločine. „Rođen je u Podgorici, a odrastao u Beranama. Mnogi su završili vojne akademije, ali malo ih je bilo nadahnuto kao vojvoda Pavle. Poštovali su ga i saborci i neprijatelji.“

Nadovezao se na njegovo poreklo i uticaj ujaka ratnika, saborca vojvode Vuka. „Prvi je podigao ustanak protiv okupatora. Oslobodio Berane, Rašku oblast i Sandžak od Italijana. Da nije bilo njega, ne bi bilo ni srpskog uveta u ovim krajevima. Stradao je u Jasenovcu, najvećem srpskom podzemnom gradu, bez groba i spomenika, ali duh mu i dalje napaja narod.“

Komentarisao je pokušaj porodice Dobrašinović da postavi spomenik Đurišiću: „Na svojoj zemlji, pored crkve, podigli su mu spomenik koji titoisti od 2002. godine uporno ruše. Poručujem im: ako treba, postaviću ga u crkvu – pa neka sruše crkvu!“

Govoreći o rušenju spomenika, dodao je: „Spomenik je sinoć pokušano da bude srušen uz pomoć mehanizacije, ali su dva sveštenika to sprečila i zatražila da se sačeka. Prošla su vremena sile. Ne bojimo se više nikoga.“

Optužio je političare da deluju po naređenjima evropskih moćnika: „Mogli su pomoći ovom selu, a ne dolaziti da ruše. Spomenik će biti postavljen i u centru Berana.“
Govorio je i o važnosti saborne molitve i sabiranja u crkvi u Zaostru, koja još nije osveštana: „Ova crkva nikada nije osveštana, već više od 20 godina, a već propada. Mora se početi od molitve – u njoj se traži blagodat i blagoslov.“

Najavio je organizaciju tribina i okupljanja: „Ovde će se govoriti istina, rušićemo titoističke laži na kojima se temelji postojanje ove države i mučenog naroda. Najvažnije je da budemo verni svom rodu, da znamo ko smo — da smo Srbi, da smo pravoslavni.“
Komentarisao je i hapšenje Beranca Vujadina Dobrašinovića zbog podizanja spomenika, rekavši da je to nova epizoda gonjenja verujućih ljudi, i uporedio je sa hapšenjem mitropolita Joanikija i Amfilohija.

„Dizali su lažima u vazduh istinu. Zato se sabirajmo ovde, u ime velikih srpskih vitezova.“
Na kraju je poručio: „Ako se narod probudi, spomenik neće biti samo ovde, već i u centru Berana. Živeli i Bog vas dao uče“, rekao je mitropolit, a potom otkrio spomenik Đurišiću. Nakon otkrivanja, intonirana je himna Srbije.