0
Krajem 20. veka i prelaskom u 21. vek, svet se suočio sa fenomenom poznatim kao problem Y2K ili „Milenijumska buba”. To je bio potencijalni kompjuterski problem u vezi sa prikazivanjem godine u softverskim sistemima.
Problem je nastao iz činjenice da su mnogi softverski sistemi i baze podataka koristili dvocifreni format za prikaz godina (npr. „99“ za 1999. godinu). Ako bi se godina promenila u 2000., ovi sistemi bi „00“ mogli da tumače kao 1900. To je otvorilo mogućnost brojnih grešaka u funkcionalnosti računarskih sistema, od finansijskih transakcija do sistema upravljanja energijom, vazduhoplovstvom i telekomunikacijama, prenosi Index.hr.
Strah je bio da će računari koji se oslanjaju na tačne datume prestati da rade ili da počnu da pogrešno izračunavaju važne podatke, što bi moglo da izazove rasprostranjene poremećaje u različitim sektorima. Ovaj potencijalni problem postao je poznat kao Y2K greška ili Y2K virus.
Strahovi oko problema Y2K postali su intenzivan tokom kasnih 1990-ih. Mediji su izvestili o mogućnosti ozbiljnih posledica, uključujući poremećaje u finansijskom sektoru, kao što su problemi sa obradom plaćanja, bankovnim računima i finansijskim transakcijama.
Postojala je i bojazan da će sistemi kontrole leta i sistemi aviona otkazati i da bi električna mreža mogla da doživi velike nestanke struje. Državne usluge, kao što su zdravstveni, bezbednosni i socijalni sistemi, takođe su smatrani ugroženim, kao i industrijski sistemi za automatizaciju proizvodnje, vodosnabdevanje i telekomunikacije.
Vlade, korporacije i organizacije širom sveta potrošile su milijarde dolara na identifikaciju i rešavanje potencijalnih problema. Formirani su timovi inženjera i IT stručnjaka da pregledaju i modifikuju softverske kodove kako bi se obezbedilo pravilno funkcionisanje sistema nakon prelaska na novu godinu.
Kada je sat otkucao ponoć 1. januara 2000. godine, prelazak u novi milenijum prošao je uglavnom bez većih problema. Na globalnom nivou zabeležene su samo manje tehničke poteškoće koje nisu imale značajniji uticaj.
Na primer, u Japanu su neke mašine za prodaju karata privremeno prestale da rade, a prijavljeni su manji problemi u nekim medicinskim uređajima i finansijskim sistemima koji su zahtevali prilagođavanje. Međutim, nijedan od apokaliptičnih scenarija se nije ostvario. Većina sistema je nastavila da radi bez smetnji, zahvaljujući opsežnim pripremama koje su dovele do ove tačke.
Postoje dva glavna razloga zašto problem Y2K nije izazvao rasprostranjene poremećaje. Prvi je bio ozbiljan pristup vlada i kompanija koje su uložile značajna sredstva u rešavanje problema, pri čemu je većina potencijalnih grešaka ispravljena pre nego što je 2000. godina krenula dalje.
Drugi razlog je bio preuveličavanje problema, pošto mnogi sistemi zapravo nisu bili zavisni od datuma ili su već bili dizajnirani da podrže promenu na novu godinu.
Pročitajte još:
Y2K greška ostavila je važne lekcije za IT industriju i globalnu zajednicu. Povećala je svest o zavisnosti društva od tehnologije i važnosti pravovremenog planiranja i prevencije potencijalnih problema.
Takođe je istakao potrebu za standardizacijom softverskih sistema i boljom komunikacijom između industrija. Iako mnogi kritikuju pripreme kao preterane, nekoliko istoričara i IT stručnjaka je zaključilo da je upravo ovaj preventivni rad sprečio potencijalnu krizu.
Y2K je bio podsetnik na važnost ulaganja u tehnološku bezbednost i proaktivnog rešavanja potencijalnih pretnji. Iako su predviđanja katastrofe bila preuveličana, opsežne pripreme pokazale su vrednost iščekivanja i saradnje na globalnom nivou. Danas se na fenomen Y2K gleda kao na primer uspešne prevencije globalnog tehničkog problema.
