Ukrajinci se već skoro godinu dana bore protiv ruskih trupa u invaziji koju je ruski predsednik Vladimir Putin pokrenuo 24. februara. Borbe su žestoke i ne jenjavaju, a veliki broj oružja sa obe strane uništen je u žestokim granatiranjima. Ipak, Ukrajinci su uspeli da sa bojnog polja zaplene brojno rusko oružje, počevši od tenkova, koje popravljaju u posebnoj radionici i onda ih koriste u svojim redovima. Gardijan donosi reportažu sa mesta na kojima "ruski tenkovi menjaju stranu".
Prvi zadatak je da se izbriše ili prikrije Z, kaže Anatolij (44), znak koji je neslavno istaknut na ruskom hardveru uključenom u rat u Ukrajini.
„Ne želimo prijateljsku vatru kasnije“, dodao je. Potom mehaničari prionu na posao.
Na tajnoj lokaciji u Ukrajini, u ogromnom skladištu koje bi se moglo zameniti za groblje tenkova, nalazi se ono što je nekada bilo rusko – u mnogim slučajevima sovjetsko, pa je postalo ukrajinsko.
Svi su nedavno pisali o odluci Nemačke i drugih zemalja da pošalju Ukrajini tenkove kao što su: Leopard 2, Čelendžer i Abrams. Imena su postala poznata i možda imaju tehničku najsavremeniju i vatrenu moć da preokrenu tok ukrajinskog rata, kada stignu i ako stignu u dovoljnom broju, prenosi Gardijan.
Ali uprkos svim naporima NATO saveznika, Rusija je nesvesno, a ipak donekle, najveći ukrajinski donator tenkova danas. Orik, holandski sajt za analizu odbrane obaveštajnih službi otvorenog koda, prikupio je fotografije 546 zarobljenih ruskih tenkova. Biće to samo delić ukupne opreme koju su ili napustile ruske snage ili su zaplenjene u krvavoj borbi.
Doduše, trofeji nisu uvek u vrhunskom stanju. Pokazujući prema T-72B3, prekrivenom suvim lišćem, i noseći dokaze borbe u vidu iskrivljenog i izlupanog oklopa, Anatolij se ponosno hvali da je to najnovija nadogradnja starog sovjetskog tenka T-72.
U objekat, koji se nalazi samo nekoliko kilometara od prve linije fronta, unela ga je 54. brigada iz istočnog regiona Donjecka pre četiri nedelje.
„Bilo je direktno pogođeno kupolom“, kaže Anatolij. „Oštećen je i sistem“.
Planiraju da ga brzo vrate na pravi put, sa dodatnim oklopom. Malo je vremena za osećanja. Da li su u tomm tenku poginuli ruski vojnici?
„Ne znam, pretpostavljam. U njemu su bile ruke i noge. Mnogo krvi“, naveo je.
U nekim slučajevima ukrajinska vojska je krenula sa vraćanjem takvih vozila na bojno polje pod svojom zastavom.
„Ali država je zauzeta popravkom ukrajinskih tenkova“, kaže Roman Sinicin (37) koordinator u Fondaciji Serhii Pritula, dobrotvornoj organizaciji koja upravlja ovom operacijom u partnerstvu sa inženjerskom kompanijom čije se ime skriva kako bi se izbegla identifikacija lokacije fabrike.
Kao rezultat toga, civilno društvo se uključilo. Mnoštvo privatnih kompanija ostavilo je po strani svoj uobičajeni posao da bi se uključilo u igru renoviranja mašina za ubijanje: tenkova, oklopnih vozila, raketnih sistema i druge smrtonosne opreme koju su Rusi ostavili za sobom.
Ove operacije se često finansiraju donacijama. Pritula fondacija, jedna od najvećih organizacija za masovno finansiranje kupovine vojne opreme, uložila je 200.000 funti u ovaj objekat.
„To nije veliki novac“, kaže Bohdan Ostapčuk (30) koji vodi obnovu rezervoara za Pritula fondaciju. To je, međutim, donelo smrtonosne plodove: sedam tenkova nazad u bitku, komandno vozilo, raketni sistem Hurkejn, višestruki raketni sistem, transportno vozilo pešadije i mnoštvo oklopnih vozila, do sada.
Njihove destinacije su najsmrtonosnije vruće tačke Ukrajine: Bahmut, Kramatorsk, Lugansk, Svatove…
Oslobađanje oblasti Harkov, na severoistoku Ukrajine, prošlog maja bilo je vrhunac u potrazi za blagom na bojnom polju, dok su ruske snage panično povlačile.
„Bilo je kao da uđeš u veliku, veliku radnju kroz koju možeš da prođeš i kažeš: ‘Imaću ovu, i ovu'“, kaže Ostapčuk.
Greška se nije ponovila kada je Kremlj naredio povlačenje u južnu Hersonsku oblast pre Božića, ali ostaje zdrava zaliha vozila koja prolaze kroz vrata. Oni su, međutim, često starijeg modela, primećuju mehaničari.
Pokazujući na bivši transporter koji je dovezla ukrajinska 46. vazdušno-desantna brigada iz Soledara, grada na istoku Ukrajine koji je nedavno zauzela Rusija, Anatolij kaže da je verovatno izgrađen negde između 1982. i 1987. godine.
Isto važi i za model nosača protivtenkovskih raketa Šturm S iz sovjetske ere koji na svojoj strani nosi znak O ruskih marinaca. Prešao je preko rudnika u blizini Vuhledara u Donjeckoj oblasti i bio je napušten.
Zatim, tu je i sovjetski tenk T62, verovatno iz 1970. godine, koji je pre tri meseca, u vreme ukrajinske kontraofanzive, donela 128. brdska brigada iz Hersona.
PROČITAJTE JOŠ:
„Ovaj stari tenk nije dobar za rat“, kaže Anatolij, „pa smo mu odsekli vrh, kupolu i pretvorićemo ga u vozilo za evakuaciju koje može da povuče teške oklopne tenkove kada se zaglave“.
Fondacija Pritula ima kontakte širom ukrajinskih oružanih snaga kao rezultat toga što je takođe dobavljač manje opreme, kao što su termovizijske naočare, dronovi i medicinski paketi, pa se rezervni delovi mogu relativno lako pozvati.
„U njegovoj glavi postoji baza podataka“, kaže Sinicin pokazujući na Ostapčuka.
Buka metalnih presa, lemljenja i udaranja čekićem, zajedno sa teškim mirisom izduvnih gasova iz rezervoara, čini ovo mestom teškim za rad. Hladno je, prljavo. Postoji stalna pretnja da će ga Rusija identifikovati i uništiti. Imaju između 30 i 50 zaposlenih koji ovde rade u svakom trenutku, sedam dana u nedelji među cilindrima, motorima i gomilama guma i gusenica.
Postoji osećaj misije. Ponekad u vozilima pronađu papire i lične stvari bivših ruskih vlasnika.
Kako Anatolij misli da radi oko tenkova i oklopnih vozila poslatih da ubijaju ukrajinske vojnike?
„Drago mi je što ih dobijam besplatno“, rekao je.
BONUS VIDEO: Rusi raketirali Kijev u novogodišnjoj noći – pogođen hotel u centru grada
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare