Dvanaestero zaposlenih u hrvatskoj filijali američke farmaceutske kompanije, među kojima su i top menadžeri, otpušteno je nakon ozbiljne istrage advokatskog tima farmaceutske kompanije Johnson&Johnson, ekskluzivno je otkrio hrvatski Portal Novosti.
Dvanaest radnika hrvatske filijale američke farmaceutske kompanije Janssen otpušteno je početkom prošle godine iz kompanije zbog kršenja etičkih pravila poslovanja.
Većina njih, uključujući i top menadžere, dobila je vanredni otkaz, a neki su pristali na međusobni raskid radnog odnosa, piše Portal Novosti.
Okolnosti ove kadrovske čistke ispituje USKOK, što je za Portal Novosti potvrdio portparol Sergej Abramov.
Janssen je deo korporacije Johnson&Jonhson i ima skromnih 25-30 zaposlenih u Hrvatskoj, iako zbog visokog udela skupih lekova na listi HZZO-a u onkologiji, dermatologiji, gastroenterologiji, hematologiji i psihijatriji drži peto mesto udela na hrvatskom tržištu.
S obzirom na to da je skoro polovina zaposlenih i najvišeg menadžmenta otpuštena, ovo je događaj bez presedana u zajednici proizvođača inovativnih lekova u Hrvatskoj.
Još 2004. godine, nakon što je otkriveno podmićivanje nekih od najpoznatijih hrvatskih lekara, otpuštena su samo dva radnika kompanije Fajzer.
Zatim je 2012. smenjena celokupna uprava kompanije Farmal, ali to se dogodilo tek nakon USKOK-ove akcije Hipokrat, koja je okončana pravosnažnim presudama za davanje i primanje mita protiv čak 323 optužena, mahom lekara.
Fajzer i Janssen su slučajevi koje su kompanije htele da zadrže kao internu stvar, ali su ipak završile u medijima, zbog interesovanja za zdravstveni sektor i državnih lekara koji imaju problematičan odnos sa industrijom.
Izvori vesti i dokumentacija u posedu Portala Novosti govore da su prošlogodišnji preokreti u Jansenu rezultat vrlo sličnog scenarija kao što je već viđeno u Fajzeru, samo sa različitim inkriminacijama.
Nakon internog izveštaja koji je narušio odnose unutar kompanije, Johnson&Johnson je u maju 2021. godine poslao revizorsku kuću Ropes&Grai da ispita šta se dešava u hrvatskoj filijali i pripremi izveštaj koji je, kako se ispostavilo, ozbiljno kompromitovao većinu menadžmenta i neke oblasti.
Pre skoro dvadeset godina, strani revizori su na isti način istraživali svaki detalj poslovanja Fajzera u Hrvatskoj.
Izveštaj advokatske firme je očigledno poslovna tajna, što potvrđuje i pismo koje je Portal Novosti dobio od Jansenove kancelarije za Centralnu Evropu i Baltik.
„Janssen ima vrlo jasna pravila poslovanja u skladu sa najvišim etičkim standardima i našim Kodeksom. U principu, ne raspravljamo javno o internim stvarima kompanije“, stoji u kratkom odgovoru na pitanje o razlozima masovnih vanrednih otpuštanja.
Iako kratak, ovaj odgovor je indirektna potvrda da su u hrvatskom Janssenu narušena „jasna pravila u poslovanju“ i „najviši moralni standardi“, pa je kompanija tiho učinila sve da „počisti“ stuaciju i zaštiti kompaniju.
Međutim, pitanje šta se dogodilo u odnosu hrvatskih lekara i Jansena ne može da prođe u tišini.
Prema više izvora iz kompanije, otkriven je alarmantno nemaran odnos uprave i terenskih radnika prema nezakonitom preuzimanju podataka o pacijentima u hrvatskim bolnicama, u cilju dobijanja informacija o receptu i prodaji Janssena i konkurentskih proizvoda.
Farmaceutske kompanije, preko američke kompanije IMS Health (Intercontinental Marketing Services Health), dobijaju poslovne informacije o propisivanju svojih i konkurentskih lekova na svetskom tržištu, ali na ovaj način nije moguće steći sliku o stanju na terenu pružanja zdravstvene zaštite, niti vršiti kontrolu nad lekarima koji odlučuju koji lek će dati pacijentima na pojedinim mestima.
U ovom slučaju, USKOK-u je prijavljeno da su agenti prodaje, na podsticaj uprave, tražili i dobijali informacije od bolničkih specijalista o pacijentima koji su primali konkurentski lek, a potom i kompanija formalno pravnom saradnjom sa istim lekarima kroz ugovore o autorskim pravima za predavanja, kongresi, seminari itd., zapravo plaćeni za nezakonit protok zaštićenih informacija.
Posle nekog vremena primećeno je da pojedini lekari drže određeni sektor u svojim rukama i da ih kompanija favorizuje kao saradnike, verovatno zato što obezbeđuju sve što kompanija od njih traži.
Pri tome je najvažniji cilj da količina prepisanog leka Janssen bude barem onoliko zastupljena kao proizvod konkurentske kompanije.
Pa se tako, u jednoj od poruka navodi da „sve ide super“ i da se čeka da se potrošnja lekova poveća.
„He he. Još da bolesnici podignu terapiju“, piše u jednoj od poruka u koje su Novosti imale uvid.
Da je priča verodostojna potvrđuju i Viber poruke, koje su u posedu Novosti, iz kojih se vidi da su zaposleni u Jansenu imali posebnu grupu za komunikaciju o prodaji lekova protiv raka prostate sa robnom markom Erleade i Zitiga ( skraćenice Erl i Zi) u kojima se pominje broj prodatih lekova za istu bolest Astellas Kstandia (skraćenica Kst).
Ovom prilikom su Novosti pokušale da kontaktiraju skoro sve otpuštene radnike Janssena, uključujući i neke izvan Hrvatske, ali većina nije odgovarala na poruke.
Među njima je i Dren Glamuzina, bivši direktor.
Zaposlena koja je sama otišla, navodno pod ogromnim pritiskom, kaže za Novosti da uopšte ne želi da se vraća u taj period svog života.
Na poruke ne odgovara ni Brigita Slapnik iz Slovenije, koja je u J&J usred događaja bila zadužena za praćenje standarda poslovanja i pridržavanje etičkih kodeksa.
Ipak, iz dva izvora, portal je dobio potvrdu da je uvid u lične podatke pacijenata radi kontrole propisivanja lekova u hrvatskim bolnicama česta i važna praksa, na koju je uprava prisilila agente prodaje na terenu.
Druga osoba je posvedočila da se u kompaniji tokom kritičnih dana pominjao jedan od najpoznatijih hrvatskih onkologa i njegov poslovni odnos sa direktorom kompanije, zbog navodno bizarnog internog uputstva da niko od terenskih agenata ne sme da komunicira sa njim.
„To nema veze sa sumnjom u nekakvu privatnu vezu, već je pomenuto VIP lečenje za važnu uslugu obezbeđivanja srazmernog propisivanja leka za rak prostate“, rekao je izvor Novosti.
„Međutim, otkriven je i paradoksalan pojedinačni slučaj obrnute prakse – jedan menadžer je navodno iz zvaničnog mejla poslao lekaru šta da kaže o leku. Doktor je za to plaćen i iza takvog aranžmana ne smete ostaviti nikakav trag“, rekao je izvor portala.
Treća optužnica koja je stigla USKOK-u je plaćanje doktoru za Zum predavanja određenom broju drugih doktora, koji su potom lažno prijavljivani sa kompjutera zaposlenih u kompaniji, kako bi ispunili propisanu kvotu.
„Za ovo smo saznali nakon što smo prečesto viđali imena i prezimena lekara sa zatamnjenim ekranom, a bilo je i neobično što ovi stručnjaci nisu učestvovali u raspravi. Onda je slučajno jedan službenik u razgovoru sa tim učesnicima predavanja saznao da oni tog dana uopšte nisu bili prijavljeni i da nisu ni čuli za predavanje“, tvrdi izvor Novosti.
Pročitajte još:
Praksa neovlašćenog pristupa podacima pacijenata poznata je među ljudima iz industrije, koji tvrde da u Hrvatskoj za to bukvalno nema granica.
„Mi smo jedna od onih zemalja na koje industrija gleda kao na El Dorado. Mali smo, ali smo otvoreni za kršenje zakona. Problem za industriju počinje od GDPR-a i to je, možda, razlog za ova dešavanja u Jansenu“, svedoči stručnjak koji je već duže vreme u farmaceutskom sektoru.
Naime, prema Opštoj uredbi EU o zaštiti podataka, u slučaju kršenja GDPR-a u nekoliko zemalja, kaznu propisuje nadzornik EU za zaštitu podataka, a ona može dostići četiri odsto ukupnog godišnjeg prometa kompanije, što je najveća moguća novčana kazna u bilo kojoj prekršajnoj oblasti.
Zato će korporacija na svako curenje informacija o kršenju GDPR-a reagovati na isti način kao što je reagovao Jansen – temeljnom istragom i strogim sankcijama – kako se ovo kršenje ne bi dodalo kršenju u nekoj drugoj zemlji EU i dovelo do drakonske novčane kazne.
BONUS VIDEO Predstavnici Fijata posle pregovora u Predsedništvu: Kreće podela otkaza u fabrici
