Rat u Ukrajini, proširenje NATO-a i ubrzano naoružavanje vojski u Evropi ponovo su na sto vratile pitanje služenja vojnog roka. Većina zemalja ukinula je tu obavezu, a tamo gde postoji razlikuju se načini i dužina trajanja vojnog roka. Od nedavno i u Srbiji se ponovo debatuje o ponovnom uvođenju obaveznog vojnog roka.
U Evropi postoji nekoliko država u kojima je vojni rok obavezan, ali se dužina i način služenja vojnog roka razlikuju.
Najduži vojni rok u EU ima Grčka, gde svi muškarci moraju da služe jednogodišnji vojni rok u periodu između 19. i 45. godine života. Prema grčkom zakonu, oni koji se pozovu na prigovor saveti imaju opciju da služe alternativni oblik vojne službe.
Kada je reč o zemljama koje nisu deo bloka, najduže se služi na severu. U Norveškoj vojni rok traje 19 meseci, od čega je 12 obavezno, a vojsku služe i muškarci i žene starosti od 19 do 44 godine. Međutim, više od 80 odsto regruta je van službe.
U Finskoj i Švedskoj, o čijem se ulasku u NATO raspravlja poslednjih dana, dužina vojnog roka se razlikuje. Punoletni Finci vojsku služe u trajanju od šest do 12 meseci, dok se u Švedskoj trajanje vojnog roka razlikuje u zavisnosti od roda vojske u kojoj je pojedinac raspoređen – 7,5 meseci za pešadiju, između sedam i 15 meseci za mornaricu i između osam i 12 meseci za vazduhoplovstvo. Vojsku služe i muškraci i žene starosti od 18 do 47 godina, a nakon završetka postaju deo rezervnog sastava vojske do 47 godine.
I u Estoniji dužina obaveznog vojnog roka zavisi od toga kom rodu regrut pripada i traje od osam do 11 meseci. U komšijskoj Litvaniji vojni rok traje devet meseci, a služe ga mladići između 19 i 26 godina. U Švajcarskoj u vojsku se ide na 245 dana ili 18 nedelja, a obuka važi za muškarce do 30 godina.
Austrija je primer zemlje koja je smanjila dužinu trajanja vojnog roka, pa od 2006. godine iznosi šest meseci, s tim da za oni koji su zainteresovani da služe na nekoj civilnoj funkciji potrebno je devet meseci službe. Još jedna zemlja koja je razmišljala o skraćenju, pa čak i ukidanju vojnog roka je Moldavija gde služba u vojsci traje 12 meseci. Međutim, male su šanse da će se to dogodtiti što zbog rata u usednoj Ukrajini, što zbog Pridnjestrovljske Moldavske Republike, regiona na granici sa Ukrajinom koji je jednostrano proglasio nezavisnost još početkom devedesetih.
U pomenutoj Ukrajini pre rata služenje vojnog roka trajelo je 12 meseci, a u kasarne su išli muškarci od 20 do 27 godina. Pre invazije, postojale su i naznake da bi regrutacija mogla da bude ukinuta u bliskoj budućnosti, ali to više nije slučaj.
U Turskoj važe malo drugačija pravila. Vojni rok traje od šest do 12 meseci za muškarce od 20. godine života, a od 2019. godine izuzeće se može kupiti posle mesec dana obuke i košta 3.115 američkih dolara.
Služenje vojnog roka u Belorusiji traje od 12 do 18 meseci. Takođe postoji u alternativa od 24 do 36 meseci alternativne službe za muškarce od 18 do 27 godina. Trajanje služenja vojnog roka zavisi od akademskih kvalifikacija.
U Rusiji služenje vojnog roka traje 12 meseci i obavezno je za muškarce od 18 do 27 godine. Muškarci koji su odslužili vojni rok postaju vojni rezervisti do 50. godine.
U pojedinim evropskim zemljama ne postoji klasičan obavezan vojni rok, već de jure služenje vojnog roka. Ovaj oblik smatra se najmanje zahtevnim oblikom obavezne službe i u praksi znači da vojni rok postoji prema zakonu, ali se retko sprovodi.
Na primer, u Portugalu je obavezna služba ukinuta 2004. godine. Regrutacija je dozvoljena, ali se trenutno ne primenjuje. Što se tiče Španije, vojna obaveza je ukinuta 2001. godine, ali vlada ima pravo da mobiliše građane od 19 do 25 godine u slučaju vanredne situacije. Pravilo služenja vojnog roka de jure važi i za Slovačku.
Vojni rok nije obavezan u sledećim zemljama: Velika Britanija, Irska, Letonija, Italija, Malta, Holandija, Češka, Belgija, Nemačka, Poljska, Francuska, Slovenija, Hrvatska, Mađarska, Rumunija, Bugarska, Severna Makedonija, Albanija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina, kao i u Srbiji.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je početkom maja da je njegov predlog uvođenje obaveznog vojnog roka u trajanju od 90 dana. Istakao je da bi se na taj način „kasarne vratile u život“, a muškarci „sazreli i naučili šta je rodoljublje“.
Ideju o obaveznom vojnom roku podržao je ministar odbrane Nebojša Stefanović, koji je rekao da je formirana radna grupa koja će ispitati sve mogućnosti za vraćanje obaveznog vojnog roka. Dodao je da bi odluka mogla da bude doneta do septembra ili oktobra. Ako predlog bude usvojen, regrutacije bi počele od 2023. godine i obuhvatile bi sve mladiće od 18 do 26 godina.
BONUS VIDEO Rusi uhvatili doktorku koja je snimala sve užase rata u Ukrajini
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare