43
Sezona godišnjih odmora privodi se kraju, a pandemija koronavirusa ostavila je velike posledice na turističku industriju Hrvatske i Crne Gore, zemalja kojima je turizam glavni stub ekonomije.
Početak je septembra, deca se vraćaju u škole, godišnji odmori se privode kraju. Vreme je za svođenje računa i, ove godine, brojanje gubitaka – finansijskih, ali i ljudskih. Pandemija koronavirusa žestoko je pogodila svetsku ekonomiju, a na neki način možda najviše turističku industriju.
I Hrvatska i Crna Gora mahom žive od onoga što zarade tokom letnjih meseci zbog čega su zvaničnici ovih zemalja početkom jula odlučili da se ugledaju na Španiju, Grčku i Italiju i „otvore sezonu“.
Sa opadanjem broja zaraženih i preminulih u svetu, i Hrvatska i Crna Gora otvorile su svoje granice za turiste iz zemalja za koje je EU procenila da su bezbedne.
Hrvatska je u toj podeli prošla nešto bolje jer su njihovi gosti mahom Evropljani – Nemci, Austrijanci, Poljaci – koji su masovno pohrlili na primorje.
Pročitajte još
Crna Gora, gde su glavni turisti Srbi i Rusi, nije se proslavila. Kada je ova zemlja, tek na izmaku leta otvorila granice za Rusiju, turisti nisu bili voljni da putuju, a Srbima je donedavno bio zabranjen ulazak zbog naglog skoka broja obolelih i zaraženih u junu i julu, pa su granice za Srbiju otvorene tek 15. avgusta.
Pokazalo se da je ta odluka bila sporna – Španija, Grčka, Italija su sa navalom turista, mahom Britanaca, opet počele da prijavljuju visoki broj zaraženih i preminulih.
Sa dolaskom turista, brojke u Hrvatskoj i Crnoj Gori, koje su bile na nekom prihvatljivom nivou, opet počinju da rastu. U jednom trenutku u avgustu, broj zaraženih u Hrvatskoj je toliko skočio da je izazvao masovni egzodus austrijskih turista.
Crna Gora, koja se na početku leta reklamirala kao „korona fri“ država, brzo je izgubila taj status, a povećanje epidemiološkog rizika, slabo funkcionisanje aviosaobraćaja, udaljenost od evropskih destinacija i restriktivni odnos prema susedima – građanima Bosne i Srbije, doprineo je krahu turističke sezone.
Iako slaba, ovogodišnja sezona u Hrvatskoj je ipak bila bolja od očekivane, čak 70 odsto posećenosti u odnosu na 2019. godinu. Najuspešnija je bila Istra sa 1,6 miliona turista (prošle godine 3,8 miliona), Kvarner 1,3 miliona turista (prošle godine 2,5 miliona), a približila im se jedino Splitsko-dalmatinska županija sa nešto više od 1,2 miliona gostiju (prošle godine 3,2 miliona).
Kao manje uspešan primer, navodi se Dubrovačko-neretvanska županija koja je ove godine ugostila samo 420 hiljada gostiju, umesto prošlogodišnjih 1,7 miliona. Posebno se ističe i da deo hotela i restorana ovog leta nije ni otvaran, a da je 9 miliona od ukupno 47,5 miliona noćenja ostvareno u nekomercijalnom smeštaju, odnosno u vikendicama, kod prijatelja ili porodice.
U avgustu ove godine kroz tri najprometnije hrvatske vazdušne luke Zagreb, Split i Dubrovnik, prošlo je ukupno manje od pola miliona putnika. Vazdušna luka Split beleži odličan rezultat u ovo krizno vreme, jer je u avgustu ostvareno više od 40 odsto prometa iz avgusta 2019. tako da je bilo 273.842 putnika.
U avgustu 2019. godine kroz splitski aerodrom prošlo je 672.262 putnika. Ukupno su tri najprometnija aerodroma u Hrvatskoj u avgustu ostvarili promet od 487.233 putnika. Samo je aerodrom Dubrovnik u avgustu prošle godine ostvario promet veći od sve tri vazdušne luke u Hrvatskoj u avgustu ove godine.
U kolektivnom smeštaju u Crnoj Gori u julu je boravilo 32.860 turista, što je skoro 83 odsto manje nego u istom periodu prošle godine, pokazuju preliminarni podaci Monstata. U julu je registrovano 136.140 noćenja, što je 85,5 odsto manje nego u istom periodu lane. U Monstatu su naveli da su od ukupnog broja noćenja u kolektivnom smeštaju, 64,2 odsto ostvarili domaći, a 35,8 odsto strani turisti.
Najviše noćenja ostvareno je u primorskim mestima u Crnoj Gori 85,4 odsto, Podgorici 6,5 odsto, planinama 5,6 odsto i ostalim turističkim mestima 2,5 odsto.
Kako objašnjavljaju predstavnici Monstata, kolektivni smeštaj odnosi se na hotele, odmarališta, pansione, motele, turistička naselja, hostele, a ne uključuje individualni, odnosno, privatni smeštaj u kućama i sobama za iznajmljivanje, kao i u turističkim apartmanima.
Iz Nacionalne turističke organizacije Crne Gore kažu da se ne može praviti paralela s drugim državama iz regiona, posebno Hrvatskom, koja kao zemlja EU nema ograničenja kada je u pitanju turistički promet iz ostalih zemalja članica.
“Imajući u vidu da je na globalnom nivou došlo do smanjenja međunarodnih putovanja, sve turističke destinacije beleže pad turističkog prometa. Zato je u uslovima pandemije nezahvalno govoriti o dobroj ili lošoj sezoni i praviti poređenja s prethodnom sezonom, rezultate možemo da sagledamo u svetlu trenutne situacije”, rekli su u NTO za “Vijesti”.
Ukupni prošlogodišnji prihodi od crnogorskog turizma iznosili su 1,1 milijardu evra. Vlada je ovogodišnje prihode projektovala na 40 odsto prošlogodišnjih, odnosno na 450 miliona evra, ali je ta procena već početkom juna pala u vodu, a tokom jula je pad iznosio devedesetak procenata. Za početak novembra najavljena je nova procena, što povlači novi rebalans budžeta.
Prema podacima NTO, krajem avgusta je u Crnoj Gori boravilo blizu 29.000 turista, što je 20 odsto ostvarenog turističkog prometa u poređenju s prošlogodišnjim periodom, dok je u hotelima popunjenost 42 procenta u poređenju sa istim period lane. Prema poslednjim zvaničnim statističkim podacima Monstata, u Crnoj Gori je od početka godine zaključno s junom boravilo oko 162.400 turista, što je tek petina u odnosu na prošlu godinu.
Leto je pri kraju, a turizam u doba korone otkrio je sve izazove sa kojima će zemlje kojima je turizam glavna grana industrije morati da se suoče. Eksperti procenjuju da će masovni turizam biti rezervisan za one sa plićim džepom, a da će zarada, pa samim tim i budućnot turizma, biti u zelenom, održivom turizmu „višeg ranga“.
„Masovni turizam biće ubuduće za one s manje novca. Takvih će nakon koronakrize biti najviše, ali Hrvatska ima predispozicije za bolje od toga i mogla bi nuditi luksuz odmora bez gužvi“, kaže vlasnik nemačkog turoperatera ID Riva tours Selimir Ognjenović.
„Visoki kvalitet i prateće cene daju turizam višeg ranga i prostor da domaćini u najtraženijim terminima upravo cenama udare na masovnost, ‘proberu’ goste i povećaju turističku potrošnju“, objasnio je on.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
