0
Predsedavajući Predsedništva BiH Željko Komšić izjavio je da se danas nije složio sa Visokim predstavnikom u BiH Kristijanom Šmitom o rešenjima koja se odnose na izmene Izbornog zakona BiH.
„Moj utisak je da on preferira rešenje Fuleovog modela, što je vrlo opasno po budućnost BiH, jer je jedna vrsta stvaranja etničkih teritorija, ali o ovom pitanju će svakako još biti mnogo rasprava“, kazao je Komšić novinarima posle sastanka sa Šmitom.
Bivši evropski komesar za susedstvo i proširenje Štefan Fule je tokom ranijih pregovora sa političkim strankama u BiH, koji su trajali do 2014. godine, predlagao da na izborima članova Predsedništva BiH iz Federacije BiH taj entitet ostane jedna izborna jedinica, uz klauzulu „pozitivne diskriminacije“.
POGLEDAJTE JOŠ:
Ta klauzula znači da bi drugi član Predsedništva BiH iz Federacije bio onaj koji bi dobio više glasova u kantonima u kojima prvi član nema više glasova.
To praktično znači da bi kandidat koji osvoji najviše glasova u Sarajevskom, Tuzlanskom ili Zeničko-dobojskom kantonu ispao iz utrke u kantonima gde su Hrvati većinsko stanovništvo.
Komšić je naveo da je na sastanku sa Šmitom insistirao na presudama Evropskog suda za ljudska prava, prema kojima iz Izbornog zakona treba da budu uklonjene diskriminatorske odredbe, odnosno da i predstavnici „ostalih“ naroda u BiH imaju pravo da se kandiduju na izborima za državno Predsedništvo.
Dodao je da je razgovarano i o realizaciji 14 prioriteta iz mišljenja Evropske komisije.
„Dotakli smo se ovoga što se dešava u odnosima BiH i Srbije, neselektivnom hapšenju, o tome da Srbija ne isporučuje ratne zločince, čak da ih skrivaju, što će svakako usložniti razvoj odnosa, odnosno ući ćemo u fazu kada se nećemo moći pohvaliti bilateralnim odnosima“, rekao je Komšić.
Predsedavajući Predsedništva BiH dalje je naveo da se tokom sastanka sa Visokim predstavnikom „našao u čudnoj situaciji, jer je morao objašnjavati razlike između Otvorenog Balkana i Berlinskog procesa“.
„Ono što me je začudilo jeste to da sam se u trenutku našao u situaciji da objašnjavam razliku između Berlinskog procesa i Mini Šengena, odnosno Otvorenog Balkana“, kazao je Komšić.
POGLEDAJTE JOŠ:
Dodao je da je „stekao utisak da mora da objašnjava da su sve zemlje regije pristupile Berlinskom procesu, a da je Otvoreni Balkan samo dupliranje posla, ali u smanjenom obimu, jer u njemu ne učestvuje svih šest zemalja već samo tri.
Navodeći da će nastaviti da razgovara sa Šmitom i da ga priznaje za novog Visokog predstavnika u BiH, Komšić je ocenio da Šmit „još nema sliku kompletnog stanja u BiH“.
„Polazim od pretpostavke da Šmit ima pravo na svoj politički stav i da je možda došao sa uverenjima koje ne odgovaraju realnosti i da se stvari drugačije dešavaju“, kazao je on.
Još je naglasio da je Šmitu rekao da kao Visoki predstavnik ima ovlašćenja i za nametanje Izbornog zakona, ali da će u tom slučaju da snosi posledice.
„Predali smo mu papir koji se tiče dekriminalizacije izbornog procesa, odnosno ono što bi trebalo učiniti da bi BiH dobila poštenije izborne rezultate“, naveo je Komšić.
Prema njegovim rečima, bilo je razgovora i o pričama o mirnoj disoluciji BiH, koju je u više navrata pomenuo srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik.
„Kada govorimo o mirnoj disoluciji, onda se razgovori o takvom pitanju kod nas odvijaju puškama, tenkovima i topovima i to apsolutno ne može biti provedeno“, upozorio je Komšić.
BONUS VIDEO Mamić iz BiH vuče konce
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
