Ko sve može da uđe u rat ako se nastavi sukob Irana, Izraela i Amerike? Evo koje sile su u igri i ko "sedi na dve stolice"

Sjedinjene Američke Države: Saveznik Izraela i direktni učesnik

SAD su već izvršile vazdušne napade na iranske nuklearne objekte, čime su se otvoreno svrstale na stranu Izraela. Iran je uzvratio raketnim napadom na američku bazu Al Udeid u Kataru, šaljući jasnu poruku da svaki dalji napad neće ostati bez odgovora.

Da li će se nastaviti pregovori o iranskom nuklearnom programu sada je skroz neizvesno.

Mogućnost dodatnog američkog angažmana – bilo kroz povećanje trupa u regionu, nove vazdušne udare, ili čak prisustvo mornarice u strateškim tačkama poput Persijskog zaliva – ostaje realna i izuzetno opasna.

Iranski saveznici: Hezbolah, Hamas, Huti...

Iran već godinama gradi mrežu saveznika kroz takozvanu „Osovinu otpora“ – među kojima su najistaknutiji Hezbolah u Libanu, Huti u Jemenu, Hamas i Islamski džihad u Gazi, kao i šiitske milicije u Iraku i Siriji.

Ukoliko dođe do eskalacije, gotovo je izvesno da bi ovi akteri otvorili dodatne frontove:

Hezbolah bi mogao napasti severni Izrael, Huti ponovo ugroziti brodske rute na Crvenom moru, a milicije u Iraku napasti američke baze i ambasade.

Rusija i Kina – tihi, ali važni posmatrači

Rusija već vojno i tehnološki sarađuje sa Iranom – uključujući obezbeđenje sofisticiranih sistema protivvazdušne odbrane i zajednički razvoj dronova. Iako se Kremlj zasad uzdržava od otvorene konfrontacije sa Izraelom ili SAD-om, širi američki pritisak ili napadi na ruske interese u Siriji mogli bi izmeniti tu računicu.

Kina, s druge strane, neće ulaziti u direktan sukob, ali bi mogla politički podržati Iran na međunarodnoj sceni – pre svega kroz blokadu zapadnih inicijativa u Savetu bezbednosti UN.

Turska i Zalivske zemlje – balansiranje između diplomatije i interesa

Turska, iako ideološki bliska nekim grupama koje podržava Iran, trenutno nastoji da zadrži diplomatsku ulogu. Međutim, bilo kakvi napadi koji ugroze turske interese – poput civilnog stanovništva u Gazi ili turskih brodova – mogli bi gurnuti Ankaru ka vojnoj intervenciji.

Saudijska Arabija i UAE takođe balansiraju. Oni se protive iranskom uticaju, ali ne žele još jedan veliki rat u regionu koji bi ugrozio njihovu ekonomiju i stabilnost. Ukoliko Iran aktivira svoje ćelije unutar ovih država, postoji rizik od lokalnih sukoba.

Irak i Sirija – potencijalne sekundarne arene

U Iraku i Siriji već deluju brojne proiranske grupe, koje bi mogle biti okidač za širenje sukoba. Udarima na američke ili izraelske interese u ovim zemljama, Iran bi mogao testirati granice tolerancije Zapada – bez direktnog učešća svojih trupa.

Dakle, rat između Irana i Izraela ima sve elemente da preraste u širi regionalni konflikt. Brojni akteri imaju suprotstavljene interese, a uz već prisutno oružje, dronove, rakete, svaka iskra može izazvati lančanu reakciju.