Ko je Trampova sledeća meta posle Venecuele? Spisak je spreman, na njemu je najmanje pet država

Ko je na sledeći Trampovom spisku? Magazin "Tajm" napravio je spisak potencijalnih "meta" predsednika SAD.

"Vojna operacija protiv Kolumbije? Zvuči mi dobro"

U Kolumbiji, koja se graniči sa Venecuelom, predsednik Gustavo Petro osudio je američke vojne akcije u Karakasu. Petro je u subotu rano ujutru na mreži Iks objavio da njegova vlada „odbacuje agresiju na suverenitet Venecuele i Latinske Amerike“ i pozvao na sazivanje Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija kako bi se pitanje razmotrilo.

Kolumbija i SAD imaju višedecenijski bezbednosni savez, ali su odnosi sve napetiji zbog sukoba lidera. Petro otvoreno kritikuje Trampa i vojnu kampanju protiv Venecuele, dok je Tramp Petra nazvao „ilegalnim narkoliderom“ koji nije uspeo da smanji dotok kokaina u SAD.

Početkom decembra, kada je Tramp zapretio da bi mogao da proširi svoje vojne operacije protiv trgovine drogom (koje su do tada bile usmerene na Venecuelu) i na Kolumbiju, Petro je pozvao Trampa da dođe u zemlju i vidi kako Bogota pokušava da reši problem kokaina. Ali Petrova pozivnica bila je i upozorenje: „Ne preti našem suverenitetu, jer ćeš probuditi Jaguara“, napisao je Petro tada na Iksu. „Napad na naš suverenitet je objava rata, ne uništavaj dva veka diplomatskih odnosa.“

Nekoliko nedelja kasnije, Tramp je tvrdio da Kolumbija ima najmanje tri velike fabrike kokaina koje mora da zatvori i nastavio je da napada Petra.

„On nije prijatelj Sjedinjenih Država. Vrlo loš. Vrlo loš čovek i mora da pazi gde sedi“, rekao je Tramp.

U avionu Er Fors Van, u nedelju, Tramp se ponovo osvrnuo na Petra: „I Kolumbija je vrlo bolesna, vodi je bolesni čovek koji voli da proizvodi kokain i prodaje ga Sjedinjenim Državama, i to neće raditi još dugo.“ Na pitanje da li to znači vojnu operaciju protiv Kolumbije, Tramp je odgovorio: „Zvuči mi dobro.“

Petro je, čini se, odgovorio na Iksu: „Danas ću proveriti da li se Trampove reči na engleskom prevode kako nacionalna štampa kaže. Zato ću kasnije odgovoriti kada budem znao šta Trampova nelegitimna pretnja zaista znači.“

"Kuba sada propala nacija"

Na konferenciji za novinare posle napada na Venecuelu, Trampa su pitali u subotu da li Kuba i njen predsednik Migel Dijas-Kanel mogu da izvuku poruku iz američke intervencije.

„Mislim da ćemo na kraju pričati o Kubi, jer je Kuba sada propala nacija“, odgovorio je Tramp.

Državni sekretar Marko Rubio, sin kubanskih imigranata i kritičar režima Dijas-Kanela, takođe je izdao upozorenje. „Da živim u Havani i da sam u vlasti, bio bih zabrinut - makar malo“, rekao je Rubio.

Senator Lindzi Grejem rekao je za Aksios da bi lideri Kube i Irana trebalo da budu „zabrinuti“ posle napada na Venecuelu. Ali u nedelju je Tramp delovao kao da ublažava ideju američkog mešanja u Kubu.

"Mislim da će samo pasti. Mislim da nam ne treba nikakva akcija", rekao je.

Dijas-Kanel, koji je osudio napad na Venecuelu i zahtevao oslobađanje Madura i njegove supruge, još nije javno reagovao na Trampove izjave o Kubi. Ipak, objavio je na Iksu: „Naša #ZonaMira brutalno je napadnuta… Otadžbina ili smrt, pobedićemo!“

"Grenland je potreban Americi"

Tramp je iskoristio intervenciju u Venecueli kao odskočnu dasku da obnovi pozive na pripajanje Grenlanda, autonomne teritorije koja je deo Kraljevine Danske.

„Grenland nam je potreban, apsolutno“, rekao je Tramp Atlantiku u nedelju, kada su ga pitali da li je to deo onoga na šta je državni sekretar Marko Rubio mislio kada je rekao da „kada Tramp kaže da će nešto uraditi, on to i misli“.

Tramp je dodao da drugi mogu sami proceniti kako američke akcije u Venecueli utiču na sudbinu Grenlanda.

"Moraće sami to da sagledaju. Znate, nisam tada mislio na Grenland. Ali Grenland nam treba, apsolutno. Treba nam za odbranu“, rekao je, aludirajući na značaj arktičkog ostrva za nacionalnu bezbednost SAD jer je „okruženo ruskim i kineskim brodovima“.

Strah od američkog preuzimanja Grenlanda dodatno je podgrejala Keјti Miler, supruga Trampovog zamenika šefa kabineta Stivena Milera i bivša zvaničnica Bele kuće, kada je u subotu kasno uveče objavila sliku mape Grenlanda obojenu bojama američke zastave uz natpis: „USKORO“.

Danska premijerka Mete Frederiksen osudila je najnovije poruke administracije u izjavi u nedelju: „Apsolutno nema smisla govoriti o potrebi da Sjedinjene Države preuzmu Grenland“, rekla je Frederiksen. „Sjedinjene Države nemaju pravo da anektiraju bilo koju od tri države u Zajednici.“

Novi napad na Iran?

Dan pre američke intervencije u Venecueli, Tramp je zapretio mogućom intervencijom u Iranu. U objavi u petak na društvenoj mreži Trut Soušal, Tramp je upozorio da ako Iran „nasilno ubija mirne demonstrante, što im je običaj, Sjedinjene Američke Države će im priteći u pomoć“. Dodao je: „Zaključani smo i napunjeni i spremni za akciju.“

Nije jasno kako bi tačno Tramp intervenisao. Ali njegova pretnja došla je usred masovnih protesta - podstaknutih slabljenjem valute i brzom inflacijom - koji su potresli zemlju tokom protekle nedelje, uz nasilne sukobe sa bezbednosnim snagama.

Iran se već suočio sa američkom vojnom intervencijom prošle godine, kada su SAD u junu napale tri ključne iranske nuklearne lokacije, usred Trampovih ponovljenih pretnji da će sprovesti promenu režima.

Iranski zvaničnici brzo su uzvratili. Mohamad Bager Galibaf, predsednik iranskog parlamenta, objavio je na Iksu u petak da će, ako SAD intervenišu, „svi američki centri i snage širom regiona biti legitimne mete“ kao odgovor na „bilo kakav avanturizam“. Iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči nazvao je Trampove izjave „nepromišljenim i opasnim“, poručivši da će Iranci „odlučno odbaciti svako mešanje u unutrašnje poslove“ i da su iranske oružane snage „u pripravnosti i tačno znaju gde treba da ciljaju u slučaju ugrožavanja iranskog suvereniteta“.

Posle napada na Venecuelu, Iran je bio među državama koje su izdale najoštriju osudu: njihovo Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da je američki napad kršenje ne samo suvereniteta Venecuele već i osnovnih principa Povelje UN i pravila međunarodnog prava.

"Nešto mora da se uradi sa Meksikom"

Na Foksu i prijateljima u nedelju, Tramp je upozorio da „nešto mora da se uradi sa Meksikom“, koji često kritikuje kao ključnu zemlju proizvodnje i tranzita droge.

Tramp je rekao da je više puta nudio meksičkoj predsednici Klaudiji Šejnbaum, sa kojom, kako tvrdi, ima srdačan odnos, američku pomoć da se „obračuna sa kartelima“, ali da je ona to odbila.

„Ona se jako plaši kartela“, rekao je Tramp.

Kasnije, u Er Fors Vanu, Tramp je ponovo pomenuo mogućnost akcije: „Meksiko mora da se uozbilji, jer droga navire kroz Meksiko, i moraćemo nešto da uradimo“, rekao je.

Šejnbaum do sada nije odgovorila na Trampove izjave. Ali posle napada na Venecuelu, podelila je na Iksu zvanično saopštenje Meksika, pozivajući se na Povelju UN, koja kaže da države članice, poput SAD, treba da se „uzdrže u svojim međunarodnim odnosima od pretnje ili upotrebe sile protiv teritorijalnog integriteta ili političke nezavisnosti bilo koje države“.

Ipak, stručnjaci kažu da Trampova hvalisanja o budućim intervencijama možda neće prerasti u konkretno delovanje, već, uz ciljane intervencije poput ove protiv Madura, mogu predstavljati taktiku pritiska.