Tramp ne odustaje od svoje ideje: "Grenland će biti naš, 57.000 stanovnika ostrva želi to"

„Mislim da ćemo ga dobiti“, rekao je novinarima u avionu, dodajući da „57.000 stanovnika ostrva želi da bude s nama“.

Njegovi komentari dolaze nakon što su mediji preneli da je danska premijerka Mete Frederiksen tokom žestokog telefonskog razgovora s Trampom prošle nedelje insistirala na tome da Grenland nije na prodaju.

Tramp je već tokom svog prvog mandata 2019. godine izneo ideju o kupovini ovog ogromnog arktičkog teritorija, navodeći da bi kontrola SAD nad Grenlandom bila „apsolutna potreba“ za međunarodnu bezbednost.

„Mislim da ljudi žele da budu s nama", rekao je Tramp na pitanje o Grenlandu u pres sobi predsedničkog aviona, prenosi BBC.

„Iskreno, ne znam kakvo pravo Danska ima na njega, ali bilo bi veoma neprijateljski ukoliko to ne bi dozvolili, jer se radi o zaštiti slobodnog sveta“, dodao je.

„Mislim da ćemo dobiti Grenland jer je to povezano sa slobodom sveta“, nastavio je Tramp.

„To nema nikakve veze sa Sjedinjenim Državama, osim što smo mi jedini koji mogu da obezbede slobodu. Oni ne mogu“.

Uprkos Trampovom očiglednom samopouzdanju, premijeri Grenlanda i Danske prethodno su jasno stavili do znanja da ostrvo nije na prodaju.

Grenlandski premijer Mute Egede izjavio je da je upravljanje teritorijom „posao Grenlanda“, iako je izrazio spremnost za bližu saradnju sa SAD u oblasti odbrane i rudarenja.

Istovremeno, danska premijerka Frederiksen je ranije ovog meseca rekla da „Grenland pripada Grenlanđanima“ i da samo lokalno stanovništvo može odlučivati o njegovoj budućnosti.

Frederiksen je ponovila svoj stav tokom žestokog 45-minutnog telefonskog razgovora s Trampom prošle nedelje, prema izveštaju Financial Times-a.

List je citirao anonimnog evropskog zvaničnika koji je taj razgovor opisao kao „užasan“, dok je drugi izjavio da je Trampovo interesovanje za sticanje Grenlanda „ozbiljno i potencijalno veoma opasno“.

Navodno, danska premijerka je insistirala da ostrvo nije na prodaju, ali je priznala da SAD imaju „veliko interesovanje“ za njega.

Grenland leži na najkraćem putu od Severne Amerike do Evrope, što ga čini strateški važnim za SAD. Na ostrvu se takođe nalazi velika američka vojna baza.

U poslednjim godinama, interesovanje za prirodne resurse Grenlanda, uključujući retke minerale, uranijum i gvožđe, značajno je poraslo.

Iako ostrvo ima široku autonomiju, i dalje je deo Kraljevine Danske. Međutim, postoji opšti konsenzus na Grenlandu da će jednog dana postati nezavisno, što bi moglo otvoriti put za drugačiji odnos sa SAD.

Trampova tvrdnja da „narod Grenlanda želi da bude s nama“ mogla bi da iznenadi mnoge stanovnike ostrva.

Kapetan ribarskog broda u naselju Kapisilit rekao je za BBC da je Tramp „dobrodošao da poseti“ ostrvo, ali je naglasio da „Grenland pripada Grenlanđanima“.

Lokalni crkveni starešina Kaaleeraq Ringsted izjavio je da je Trampov jezik „neprihvatljiv“ i dodao: „Grenland nije na prodaju“.

Postoji nekoliko načina na koje Tramp može pokušati da ostvari svoju želju za preuzimanjem teritorije. Na pitanje ranije u januaru da li bi mogao isključiti upotrebu vojne ili ekonomske sile, Tramp je odgovorio da ne može.

Njegovi komentari su izazvali šok u danskoj političkoj javnosti, što je ovog meseca dovelo do hitnih visokih sastanaka u Kopenhagenu.