Nafta u središtu krize: Šta čeka Venecuelu posle pada Madura?

Američki predsednik Donald Tramp otvoreno je poručio da Sjedinjene Američke Države žele pristup venecuelanskim naftnim poljima, čime je jasno stavio do znanja da energetski resursi stoje u središtu interesa Vašingtona. Venecuela, prema procenama, raspolaže sa više od 300 milijardi barela nafte, što je čini zemljom sa najvećim potvrđenim rezervama na svetu.

Iako je reč pretežno o ekstra teškoj sirovoj nafti, čije je vađenje skupo i tehnički izuzetno zahtevno, Venecuela i dalje spada među najveće izvoznike nafte, zauzimajući peto mesto na globalnom nivou.

Proizvodnja uprkos tenzijama

Uprkos političkim potresima, hapšenju Madura i pojačanom prisustvu američkih ratnih brodova u Karipskom moru, izvoz nafte nije u potpunosti obustavljen. Tokom prošlog meseca gotovo milion barela nafte dnevno isporučivano je Kini, zemljama južne Evrope i Sjedinjenim Američkim Državama.

Ipak, proizvodnja je poslednjih godina ozbiljno oslabila usled političke nestabilnosti, sankcija i unutrašnjih problema. Državna naftna i gasna kompanija „Petróleos de Venezuela“ decenijama se suočava sa štrajkovima, lošim upravljanjem i optužbama za neadekvatne bezbednosne standarde.

Sukob oko kontrole nad naftom

Sjedinjene Američke Države optužuju Madura da je prihode od nafte koristio za finansiranje trgovine drogom i kriminalnih mreža, dok bivši venecuelanski lider Vašington optužuje da želi da preuzme kontrolu nad prirodnim bogatstvima njegove zemlje.

Iako prema dostupnim informacijama venecuelanska naftna polja za sada nisu pretrpela ozbiljnu štetu tokom vazdušnih napada, analitičari upozoravaju da će upravo energetski sektor biti odlučujući faktor u oblikovanju političke i ekonomske budućnosti zemlje.

Kakav god ishod političke krize usledio nakon Madurovog hapšenja, venecuelanska nafta gotovo sigurno ostaje centralno pitanje — kako za domaće vlasti, tako i za međunarodne aktere uključene u krizu.