Iza kulisa odluke koja je šokirala svet: Amerika mesecima spremala napad na Iran, Tramp sve gledao iz podzemne sale Bele kuće

Tramp je naizgled delovao potpuno opušteno. U javnosti je bio u vedrom raspoloženju, šalio se sa gostima, među kojima je bio i Sem Altman, direktor OpenAI.

Tokom večere u klupskom restoranu, Tramp je komentarisao: „Nadam se da je u pravu u vezi s veštačkom inteligencijom,“ pokazujući na svog gosta. Iza kulisa, međutim, odvijala se jedna od najsloženijih vojnih operacija u novijoj američkoj istoriji.

Tajna operacija "Ponoćni čekić"

Samo 24 sata kasnije, Tramp je u podzemnoj sali Bele kuće, sa crvenom kapom „Make America Great Again“, uživo pratio napad koji je danima ranije odobrio. Na velikim ekranima posmatrao je snimke iz vazduha i direktne prenose operacije koja je nosila kodni naziv „Operacija Ponoćni čekić“.

„Večeras mogu svetu da saopštim da su udari bili spektakularan vojni uspeh“, rekao je nekoliko sati kasnije u obraćanju iz Bele kuće.

„Iran, siledžija Bliskog istoka, mora sada izabrati mir. Ako to ne učini - sledeći napadi biće daleko veći i jednostavniji.“

Napad je trajao gotovo osamnaest sati, a bio je pažljivo planiran mesecima unazad. Pentagon je angažovao više od 125 letelica, uključujući bombardere, tankere za dopunu goriva, izviđačke avione i lovce. Takođe je iz jedne američke podmornice ispaljeno više od dvadeset Tomahavk raketa na infrastrukturu u Isfahanu. Prva bomba pala je na podzemni nuklearni objekat u Fordovu tačno u 2:10 po lokalnom vremenu.

Diplomatija, obmana i odluka

Iako je Tramp javno tvrdio da će Iranu dati dve nedelje da se vrati za pregovarački sto, ljudi iz njegovog okruženja znali su da je odluka o napadu doneta ranije. Diplomatski pokušaji - uključujući pregovore u Omanu sa iranskim ministrom spoljnih poslova - nisu doneli nikakav napredak.

Nakon što je postalo jasno da Iran ne želi da se vrati za pregovarački sto bez uslova, Tramp je odlučio da deluje.

U četvrtak je portparolka Bele kuće Karoline Levit pročitala Trampovu izjavu: "Pošto postoji realna šansa da dođe do pregovora s Iranom u bliskoj budućnosti, svoju odluku o daljoj akciji doneću u naredne dve nedelje".

Samo dva dana kasnije, naredio je napad.

Uloga Izraela i političke posledice

Nekoliko nedelja ranije, izraelski premijer Benjamin Netanjahu upozorio je grupu američkih zakonodavaca da Izrael planira da samostalno napadne Iran, bez američkog odobrenja. Tramp ga je tada zamolio da sačeka kako bi dao šansu diplomatiji. Ipak, nakon što su evropski lideri u Ženevi izvestili da Iran ne pokazuje spremnost za pregovore, Tramp je odlučio da SAD uđe u akciju zajedno s Izraelom, iako je zvanično predstavljeno kao unilateralna američka operacija, piše CNN.

U subotu posle podne, Tramp je napustio svoj golf klub i vratio se u Vašington na „bezbednosni sastanak“ - neuobičajen potez za vikend, ali unapred najavljen u njegovom dnevnom rasporedu.

Upozorenja, ali bez eskalacije

Američki zvaničnici tajno su obavestili Izrael i pojedine zalivske partnere da je napad planiran. Kongresni republikanci su informisani neposredno pre ili odmah nakon napada, dok su vodeće demokrate obaveštene tek kasnije. Ministar odbrane Pit Hegset izjavio je u nedelju da je „preciznost bila ključ“, a operacija je uključivala najviši nivo vojne bezbednosti i dezinformacije kako bi se plan sakrio.

Američka vojska nije naišla na otpor - nijedna iranska raketa nije ispaljena tokom ulaska ili izlaska američkih aviona iz iranskog vazdušnog prostora. Nakon što je poslednji avion napustio Iran, Tramp je objavio vest na svojoj mreži Truth Social.

„Uspešno smo izveli napad na tri nuklearna postrojenja u Iranu. Na glavni cilj, Fordou, bačen je pun tovar bombi“.

Šta sledi?

Trampova odluka da deluje bez čekanja na diplomatiju stavlja SAD u potencijalno opasan pravac. Američki zvaničnici priznaju da postoji rizik od iranske odmazde - kroz direktne napade ili sajber-operacije. Iako Tramp poručuje da ne želi novi rat, njegova poruka Iranu je jasna: sledeći udar mogao bi biti još razorniji.