Ko je odgovoran za rat sa Iranom? Uloga izraelskog lobija u SAD

Utvrđivanje odgovornosti nije samo političko, već i strateško pitanje.

Rat u interesu Izraela – percepcija i realnost

Deo analitičara smatra da se aktuelni sukob vodi pre svega u interesu Izraela. Kao jedan od ključnih argumenata navode izjave američkog državnog sekretara Marka Rubija, koji je potvrdio da je Vašington bio upoznat sa izraelskim planovima napada i da je, očekujući iranski odgovor, odlučio da deluje preventivno.

Istovremeno, izraelski premijer Benjamin Netanjahu mesecima je zagovarao oštriju konfrontaciju sa Iranom, dok su brojni uticajni komentatori i politički akteri u SAD otvoreno podržavali vojnu opciju.

Ovakav razvoj događaja ponovo je u fokus stavio pitanje uticaja takozvanog izraelskog lobija u američkoj politici, piše Forejn Polisi.

Šta je zapravo izraelski lobi?

Izraelski lobi ne predstavlja jedinstvenu organizaciju, niti se može svesti na etničku ili versku pripadnost. Reč je o širokoj mreži organizacija i pojedinaca koji zagovaraju bliske političke i bezbednosne veze između SAD i Izraela.

U toj mreži nalaze se i Jevreji i nejevreji, dok značajan deo američkih Jevreja ne podržava bezuslovnu podršku Izraelu. Upravo zato, poistovećivanje cele jevrejske zajednice sa političkim odlukama koje vode ka ratu ne samo da je netačno, već i opasno.

Značajno je i to što su pojedine uticajne pro-izraelske organizacije liberalnog i progresivnog usmerenja već javno izrazile protivljenje ovom ratu.

Ključna odgovornost – političke odluke u Vašingtonu

Uprkos raspravama o uticaju lobija, konačne odluke donose politički lideri. U tom smislu, najveću odgovornost snosi predsednik Donald Tramp, koji je odlučio da Sjedinjene Države uđu u sukob, kao i izraelski premijer Netanjahu, čija politika dugoročno teži jačanju izraelske dominacije u regionu.

Ipak, predsednici ne deluju izolovano. Trampovo okruženje čine brojni savetnici i političari koji su godinama zagovarali snažnu podršku Izraelu i koji imaju direktan uticaj na kreiranje spoljne politike.

Takva konfiguracija vlasti dodatno povećava verovatnoću donošenja odluka koje vode ka konfrontaciji.

Put ka ratu – dug proces, ne iznenadna odluka

Aktuelni sukob nije nastao preko noći. Decenijama unazad, odnosi između SAD i Irana obeleženi su nepoverenjem i tenzijama. Ipak, određene organizacije i interesne grupe aktivno su radile na tome da se Iran predstavi kao centralna pretnja i da se ograniče mogućnosti za diplomatsko rešenje.

Posebno važan trenutak bio je raskid nuklearnog sporazuma iz 2015. godine, koji je značajno ograničio iranski nuklearni program. Njegovim napuštanjem otvoren je prostor za novu eskalaciju, koja je sada kulminirala ratom.

Cena „specijalnog odnosa“

Dugogodišnja politika bezuslovne podrške Izraelu omogućila je toj državi da vodi sve agresivniju strategiju u regionu, često uz direktnu ili indirektnu podršku Vašingtona.

Takav pristup doveo je do niza konflikata – od Gaze i Libana do Sirije i Irana – u koje su se Sjedinjene Države sve češće uključivale.

Iako Izrael nije direktno primorao Ameriku na rat, politička i institucionalna podrška koju uživa stvorila je okvir u kojem su takve odluke postale gotovo očekivane.