Gorbačov: Poslednji predsednik Sovjetskog saveza koji je okončao Hladni rat

Prvi predsednik SSSR-a Mihail Gorbačov preminuo je u 92. godini posle duge bolesti, saopštila je Centralna klinička bolnica.Mihail Sergejevič Gorbačov bio je politički vođa Sovjetskog saveza od  1985. до 1991. i generalni sekretar Komunističke partije Sovjetskog Saveza. Njegov pokušaj reformi (perestrojka) je doveo do kraja hladnog rata, ali je takođe doveo i do kraja vrhovne vlasti političke vlasti Komunističke partije Sovjetskog Saveza (KPSS) i do raspada Sovjetskog Saveza. Nagrađen je Nobelovom nagradom za mir 1990 godine..Gorbačov je jedini vođa SSSR-a koji je u toj državi rođen, svaki prethodni je bio rođen u Carskoj Rusiji.Rođen je u seljačkoj porodici u mestu Privoljnoje blizu Stavropolja u južnoj Rusiji. Odrastao je pod totalitarnim režimom Josifa Staljina; njegovi deda i baba su bili deportovani jer su bili bogatiji seljaci (kulaci). Uprkos nevoljama, bio je odličan u školi. Dok je studirao prava u Moskvi, upoznao je svoju buduću ženu Raisu. Venčali su se septembra 1953. i preselili se u Gorbačovljev rodni kraj gde je diplomirao 1955.

Gorbačov je stupio u KPSS 1952. u svojoj 21. godini. 1966. je dobio dopisnu diplomu agronoma-ekonomiste od Poljoprivrednog instituta. Njegova karijera je napredovala brzo i 1970. je imenovan za Prvog sekretara za poljoprivredu i sledeće godine je postao član Centralnog komiteta. 1972. je bio na čelu sovjetske delegacije u Belgiji, a dve godine kasnije, 1974. je postao predstavnik u Vrhovnom sovjetu i predsednik stalne komisije za pitanja omladine.Godine 1979. unapređen je u Politbiro. Tu je stekao naklonost Jurija Andropova, šefa KGB i takođe poreklom iz Stavropolja i dalje je unapređen tokom Andropovljevog kratkog vremena na čelu Partije pre njegove smrti 1984.Voša pozicija u novoj KPSS stvorile su mu više prilika da putuje van granica i to će čvrsto uticati na njegove političke i društvene poglede u budućnosti kada bude postao vođa zemlje. 1975. predvodio je delegaciju u Zapadnu Nemačku, a 1983. je predvodio sovjetsku delegaciju u Kanadu na sastanak sa premijerom Pjerom Trudoom i članovima kanadskog Doma komuna i Senata. 1984 je putovao u Ujedinjeno Kraljevstvo, gde se susreo sa premijerkom Margaret Tačer.

Osmi i poslednji čelnik SSSR-aNakon smrti Konstantina Černjenka, Mihail Gorbačov je izabran za Generalnog sekretara KPSS 11. marta 1985. i tako je postao prvi lider Partije koji je rođen nakon Ruske revolucije 1917. Kao de facto vladar Sovjetskog Saveza, pokušao je da reformiše stagnirajuću Komunističku partiju i državnu ekonomiju uvođenjem glasnosti (“otvorenost”), perestrojke (“restrukturiranje”) i uskorenija (“ubrzanja ekonomskog razvoja”), koji su pokrenuti na 27. kongresu KPSS februara 1986.U međunarodnoj politici želeo je da poboljša odnose i trgovinu sa Zapadom. Uspostavio je bliske odnose sa nekoliko zapadnih lidera, kao što je Margaret Tačer – koja je izjavila: Volim gospodina Gorbačova, možemo zajedno da radimo poslove – kancelarom Zapadne Nemačke Helmutom Kolom i američkim predsednikom Ronaldom Reganom sa kojim se sastao 11. oktobra 1986. u Rejkjaviku da bi razgovarali o smanjenju nuklearnog oružja srednjeg dometa u Evropi. Ovo je dovelo do potpisivanja Sporazuma o nuklearnim raketama srednjeg dometa 1987.

Suzdržao se od upotrebe sile nakon demokratskih protesta u zemljama sovjetskog blokaNakon preuzimanja vlasti povukao je sovjetsku vojsku iz Avganistana i pokušao da provede reforme u pravcu liberalizacije Sovjetskog saveza. Kroz "Glasnost" je dozvolio veću slobodu govora, dok je "Perestrojkom" pokušao da reformiše ekonomiju u Sovjetskom savezu kroz decentralizaciju odlučivanja.Takođe tokom 1988, Gorbačov je objavio da će Sovjetski Savez napustiti Brežnjevljevu doktrinu i dozvoliti narodima Istočnog bloka da sami izaberu svoju unutrašnju politiku. Ovo se pokazalo kao najradikalnije dostignuće Gorbačovljeve reforme spoljašnje politike, koja je nazvana Sinatrina doktrina. Napuštanje Brežnjevljeve doktrine je dovelo do niza revolucija u zemljama Istočne Evrope tokom 1989, u kojima je srušen komunizam. Sa izuzetkom Rumunije, pobune protiv prosovjetskih režima su bile mirne.Ideološki gledano, Gorbačov je u početku svoje političke karijere bio naklonjen marksizmu i lenjnizmu, ali se do ranih 90-ih okrenuo ideji socijaldemokratije.Nakon što su baltičke zemlje proglasile nezavisnost očajnički je pokušavao da sačuva Sovjetski savez ali je delovanjem Jeljcina marginalizovan i u poslednjim mesecima postojanja države njegov uticaj nije išao dalje od Moskve.Nije učestvovao u pokušaju državnog udara koji su u augustu 1991. godine pokušali tvrdolinijaški komunisti sa ciljem da nasilno očuvaju Sovjetski savez.Mnogi Rusi nikada nisu oprostili Gorbačovu turbulencije koje su njegove reforme izazvale, smatrajući kasniji pad životnog standarda previsokom cenom za demokratiju. Nakon što je 30. juna posetio Gorbačova u bolnici, liberalni ekonomist Ruslan Grinberg rekao je novinskom izdanju oružanih snaga Zvezda: "Svima nam je dao slobodu - ali ne znamo što bismo s njom."****BONUS VIDEO: Vladimir Putin se uporedio sa Petrom Velikim

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=apputinseuporediosapetromvelikimgp-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3651321"]***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram