0
Mihail Gorbačov preminuo je večeras u 92. godini, nakon duge i teške bolesti.
Prošle godine navršilo se tri decenije od konačnog nestanka „prve zemlje socijalizma“, Saveza Sovjetskih Socijalistističkih Republika (SSSR), a zajedno s njim i silaska s političke scene ličnosti koja je obeležila kraj 20. veka – Mihaila Sergejeviča Gorbačova.
Međutim, malo je poznato da je u Gorbačovljevom životu, povezanost s Jugoslavijom, i to upravo preko njegove supruge Raise Maksimovne, igrala prekretničku ulogu u njegovom ličnom životu i političkoj karijeri. Da su se događaji povezani s Jugoslavijom u dva slučaja drugačije raspleli, ko zna kakva bi bila Gorbačovljeva sudbina, a time i sudbina svetskog socijalizma.
Gorbačovljeva supruga, Raisa, imala je veoma veliki i značajan uticaj na njega i njegovu karijeru, što je Mihail Gorbačov isticao u brojnim prilikama. Za „perestojku“ i „glasnost“, koje su bile simboli promena koje je Gorbačov uvodio u SSSR, poslednji sovjetski lider zasluge je, pored glavnog ideologa Aleksandra Jakovljeva, neretko pripisao i svojoj supruzi Raisi. Tako, govoreći 1999. na Američkom univerzitetu u Istanbulu, Gorbačov je rekao:
„Cilj čitavog mog života bilo je uništenje komunizma, nepodnošljive diktature nad ljudima. Mene je u tome u potpunosti podržavala moja supruga koja je tu nužnost shvatila pre mene. Za ispunjenje tog cilja iskoristio sam svoj položaj u partiji i u državi i upravo zbog toga mene je moja supruga podsticala da postepeno preuzimam sve više položaje u državi“.
Slične reči su bile i moto Gorbačovljeve knjige Sam sa sobom.
„Moj cilj je bio da likvidiram komunizam i diktaturu nad narodom“, napisao je Gorbačov.
O statusu njegove supruge Raise, ili „Raje“ kako su je zvali, u drugoj polovini osamdesetih godina prošlog veka, govori i tada popularan vic: „U našoj zemlji postoje tri najpoznatije žene: Ala Pugačova, Katja Ličeva i Raisa Gorbačeva. I tri najpopularnija muškarca: Rajin otac, Rajina kćerka i Rajin muž“.
Raisa nije Mihaila Segejeviča odmah učinila svojim izabranikom. Do toga je došlo posle kolebanja, a sam Gorbačov je bez pobedonosnog zadovoljstva u više knjiga i intervjua opisivao kako to da je baš on postao njen izabranik. Upravo kada se emotivno prelamala za koga da se veže, među izabranicima našao se i „jedan Jugosloven“, pa je Raisa Maksimovna mogla lako da postane „jugoslovenska snaja“, pre nego supruga lidera koji je promenio svet.
Ono što je Raisi i Mihailu bilo zajedničko jeste da su oboje bili polurusi-poluukrajinci, samo što je Gorbačovu majka bila Ukrajinka, a Raisi Maksimovnoj Titorenko otac, da su oboje poticali iz običnih, radničkih porodica, da su se naučili radu od detinjstva i prihvatali učenje kao produžetak tog rada. Uz to, oboje su u Moskvi bili stranci, provincijalci koji su žedno upijali sve novosti koje im je pružala prestonica, ali nisu postali Moskovljani.
Početkom pedesetih, kada su se upoznali, Gorbačov, naravno, nije znao mnogo o neobičnim kvalitetima svoje buduće supruge. Raisa Maksimovna bila je privlačna studentkinja filozofije, nekadašnja gimnastičarka. Oko nje se nalazio čitav roj udvarača.
Gorbačovu je na Raisu skrenuo pažnju njegov blizak prijatelj Volođa Liberman, kome se dopalo kako studentkinja treće godine filozofije pleše. Gorbačov je bio godinu dana stariji, ali je zbog rata bio student druge godine prava.
Gorbačov se u početku viđao s jednom profesorskom kćerkom, Nadeždom Mihajlovom, koja mu je bila mentor za kulturna dešavanja u Moskvi, ali njena porodica nije joj dozvolila da se viđa s jednim stavropoljskim „kombajnerom“.
I Raisina prva romansa takođe se okončala neuspešno. Ona se najpre viđala sa fizičarem Toljom Zareckim iz Litvanije, čiji je otac bio direktor litvanskih železnica. Njegova porodica, međutim, smatrala je da jedna provincijska devojka ne može da bude životna saputnica njihovog jedinca, i zbog odlučnog protivljenja njegove majke, njihova veza je prekinuta.
Posle zabavljanja sa Zareckim, Raisinom srcu bio je blizak „jedan Jugosloven, da li Srbin ili Hrvat“, zabeležio je Gorbačov u svojoj knjizi. Taj „Srbin ili Hrvat“, kako se moglo čuti po Moskvi, bio je izvesni Vuković, koji je odlučio da ne sledi put svojih sunarodnika i vrati u domovinu posle raskida sa Staljinom, nego je ostao u Moskvi. Iako bivši sovjetski lider ne daje nikakvih detalja o ovom bivšem momku svoje supruge, a ni Raisa Maksimovna u svojoj autobiografiji nije ga čak ni spomenula, postoje različite verzije o tome šta je uticalo na okončanje njihove veze.
„Moram reći da tada, na prvom sastanku, nije pokazala interesovanje za mene“, pisao je Gorbačov o počecima veze s Raisom. „Pokušao sam da ne pokažem da je na mene odmah ostavila ogroman utisak“. Posle početnog kratkog zabavljanja, Raisa je rekla Mihailu Gorbačovu: „Znaš, mi više ne treba da se viđamo. Bilo mi je lepo s tobom. Ponovo sam se vratila u život. Teško sam podnela raskid s mladićem u koga sam imala poverenja. Ne bih mogla da podnesem još jedan takav raskid. Bolje je da prekinemo sada, dok još nije kasno“.
Stariji i obavešteni novinari u Moskvi pričali su da je na ovu vezu uticao i prelom koji je donela Staljinova smrt.
Naime, Staljinova smrt 1953. snažno je podelila studente na one koji su se identifikovali s njim i njegovom politikom ili se opredeljivali protiv njega. Incidenata na ovoj liniji bilo je i ranije, a jedan od njih direktno je uticao na vezu Raise i Mihala Gorbačova, o čemu je Raisa pisala u svojim memoarima. Bio je to događaj vezan za ono što se dešavalo oko antisemitske „lekarske afere“, odnosno za otkrivanje grupe „lekara zaverenika“, uglavnom Jevreja, koji su navodno namerno pogrešno lečili visoke rukovodioce i stanovništvo.
Istoričari Roj i Žores Medvedev u knjizi Nepoznati Staljin naveli su da je objedinjavanje svih ranije započetih antisemitskih slučajeva u vezi sa „slučajevima lekara“, započetih još 1948, izvršeno tek januara 1953. godine.
Naime, 13. januara, u moskovskoj „Pravdi“ objavljena je „Hronika TASS-a“ u kojoj je pisalo kako su organi državne bezbednosti otkrili „terorističku grupu lekara koja je sebi postavila za cilj da štetnim lečenjem skrati život aktivnim zvaničnicima Sovjetskog Saveza“. U toj „Hronici“ navedena su i imena lekara Jevreja koje je navodno zavrbovala Međunarodna jevrejka buržoasko-nacionalistička organizacija „Džojnt“. Pošto je među uhapšenim lekarima bilo i Rusa, i to poznatih, njih su naveli kao članove drugih organizacija, pa su tako među optuženima bili i Staljinov lični lekar V. N. Vinogradov i načelnik lekarske uprave Kremlja P. I. Jegorov, koji su bili navedeni kao „davnašnji agenti engleske obaveštajne službe“.
Ove apsolutno fantastične optužbe bile su početak izuzetne, čak istorijske kampanje u štampi, posebno u „Pravdi“. Od januara 1953. svaki dan u centralnim listovima objavljivali su se nekakvi materijali o subverzivnoj aktivnosti koju u SSSR-u vode američke, britanske, izraelske i druge obaveštajne službe. Najave nastupajućeg pogroma bile su očigledne i izazivale su zabrinutost u celom svetu. Međutim, 1. mart 1953. bio je poslednji dan ove kampanje. Tog dana u „Pravdi“ tog dana moglo se pročitati kako su „iz SSSR-a prognani špijuni, diverzanti, saboteri, ubice“ i kako se „cionističke organizacije koriste za špijunsko-diverzantsku aktivnost“, među kojima i jevrejska organizacija „Džojnt“. Ali već sutradan, u ponedeljak, 2. marta 1953. godine, ni „Pravda“, ni drugi centralni listovi više nisu objavljivali nikakve antiameričke i anticionističke materijale. Nije bilo takvih napisa ni narednih dana. Antisemitska kampanja je prestala. To je sve imalo veze sa Staljinovom smrću, koja je usledila 5. marta 1953.
Raisa je priznala da je shvatila da voli Gorbačova upravo u trenutku kada je u toku bila „lekarska afera“ i antisemitska kampanja, znači između januara i marta 1953. Tada se desilo i da Gorbačevljevog druga Volođu Libermana, zbog jevrejskog porekla i navodne nelojalnosti sovjetskom rukovodstvu izbace iz tramvaja, a Gorbačov je bio jedini koji se zbog toga uzbudio i javno protestvovao.
„Tu sam uočila njegovo dostojanstvo, da ima vlastito mišljenje, da se ne plaši da ga pokaže i da poštuje svoje drugove“, napisala je Raisa Maksimovna.
„Jugosloven“ iz Gorbačevljeve knjige, najverovatnije Staljinov privrženik, nije smatrao da bi trebalo da osudi takav potez i to ga je koštalo mesta u srcu Raise Maksimovne.
Raisa Maksimovna i Mihail Gorbačov venčali su se 25. septembra 1953. Pošto su završili fakultete, Gorbačovi su se 1955. uputili u Stavropolj, gde je Gorbačov počeo da gradi svoju životnu i političku karijeru.
Raisa Gorbačov ne samo da je pomogla suprugu kada je bio na čelu Sovjetskog Saveza, nego je spasila njegovu karijeru na njenom početku šezdesetih godina u Stavropolju.
***
BONUS VIDEO: Novine NOVA BR 31.08.2022
