0
Na 22. godišnjem forumu Međunarodnog debatnog kluba Valdaj u Sočiju, ruski predsednik Vladimir Putin odgovarao je na pitanja učesnika iz celog sveta. Među njima je bio i srpski istoričar Aleksandar Raković, koji je Putina upitao šta misli o pokušajima Zapada da organizuje „obojenu revoluciju“ u Srbiji.
Putin je u odgovoru potvrdio ocene ruskih obaveštajaca, rekavši da Zapad zaista nastoji da destabilizuje Srbiju i sruši vlast u Beogradu.
„Obojene revolucije nikada ne vode ničemu dobrom. Moraju se poštovati ustavne norme“, rekao je ruski predsednik, dodavši da su mladi koji protestuju ‘istinske patriote’ i da je dijalog sa njima nužan, ali da sile koje ih guraju na ulice žele da srpski narod i dalje pati.
Raković se i ranijih godina pojavljivao na Valdaj forumu. On je naveden kao jedan od eksperata na sajtu Valdaja. Još 2024. godine postavio je Putinu pitanje o odbrani tradicionalnih vrednosti od „nametljivog uticaja zapadne ideologije“, posebno u kontekstu kulturnih i sportskih događaja.
Aleksandar Raković je srpski istoričar, naučni savetnik u Institutu za noviju istoriju Srbije, ali i čest učesnik javnih debata i političkih rasprava u regionu. Poznat je po svojim stavovima o srpskom nacionalnom pitanju, istoriji Jugoslavije i savremenoj ulozi Srpske pravoslavne crkve.
Raković je posebno prepoznat po ideji ujedinjenja Srbije, Republike Srpske i Crne Gore u jednu zajedničku srpsku državu. U javnim nastupima tvrdio je da je Bosna i Hercegovina „nametnuta tvorevina“ koju bi trebalo razdružiti po čehoslovačkom modelu, dok Crnu Goru smatra „privremeno otcepljenom republikom“.
Njegove izjave su izazivale kontroverze i političke reakcije. U Crnoj Gori mu je 2018. godine zabranjen ulazak, zajedno sa Matijom Bećkovićem i još nekoliko javnih ličnosti, a dve godine kasnije i u Bosnu i Hercegovinu.
Pročitajte još:
Raković je diplomirao istoriju na Filozofskom fakultetu u Beogradu 2004. godine. Magistrirao je 2007. sa tezom o jugoslovenskoj javnosti i irskoj revoluciji, a 2011. odbranio doktorsku disertaciju pod naslovom Rokenrol u Jugoslaviji 1956–1968: izazov socijalističkom društvu.
Karijeru je počeo kao savetnik u Ministarstvu vera, radio je u Arhivu Srbije, a od 2012. godine stalno je angažovan u Institutu za noviju istoriju Srbije. Objavio je više radova o istoriji Jugoslavije, savremenoj istoriji Crne Gore, kulturnim i verskim procesima u regionu. Predaje i na Diplomatskoj akademiji Ministarstva spoljnih poslova Srbije.
Bio je koordinator međureligijskog dijaloga i međunarodnih projekata Republike Srbije, a do 2024. godine predsedavao je Društvom srpsko-indonežanskog prijateljstva.
Raković je oženjen i ima dvoje dece. Izjašnjava se kao Srbin i pravoslavni hrišćanin. Aktivno se bavi sportskom istorijom i član je Komisije za muzej i arhivsku građu FK Crvena zvezda.
