"Taj kučkin sin Netanjahu!": Ovo su 5 ključnih otkrića iz nove knjige koja otkriva šokantne detalje o Bajdenu i Trampu

Knjiga otkriva kako se višegodišnje političko nadmetanje između Trampa i predsednika Džoa Bajdena — a sada i između Trampa i potpredsednice Kamale Haris, demokratske kandidatkinje za predsednika — odvijalo u pozadini sve dubljih globalnih kriza, od pandemije koronavirusa, preko invazije Rusije na Ukrajinu, do rastućeg sukoba između Izraela i proiranskih snaga na Bliskom istoku. Na kraju knjige, Vudvord zaključuje da je Bajden, uprkos greškama, pokazao „stabilno i odlučno vođstvo“, dok je Tramp ispoljio nepromišljenost i sopstvene interese, zbog čega ga Vudvord smatra „nepodobnim za vođenje zemlje“.

Ovaj zaključak zasniva se na nizu ključnih otkrića. U nastavku su neka od glavnih saznanja iz knjige. U međuvremenu, Trampova kampanja je izdala saopštenje u kojem napada knjigu i tvrdi: „Ni jedna od ovih izmišljenih priča Boba Vudvorda nije istinita.“

Tramp poslao američke testove za koronavirus Putinu

Kada je Tramp bio predsednik 2020. godine, poslao je vredne testove za bolest ruskom predsedniku Vladimiru Putinu tokom velike nestašice u SAD i širom sveta. Prema knjizi, Putin je bio prestravljen mogućnošću da se zarazi. Prihvatio je opremu, ali je upozorio Trampa da to ne otkriva javnosti zbog potencijalnih političkih posledica koje bi Tramp mogao da pretrpi.

„Molim te, nemoj nikome reći da si mi ih poslao,“ rekao je Putin Trampu, navodi Vudvord.

Trampov odgovor, prema knjizi, bio je: „Ne zanima me. U redu.“

„Rat“ takođe sugeriše da su Tramp i Putin možda razgovarali i do sedam puta otkako je Tramp napustio Belu kuću 2021. godine. Na jednoj od tih prilika, ove godine, Tramp je poslao neimenovanog pomoćnika iz svoje kancelarije u Mar-a-Lagu kako bi mogao da vodi privatni telefonski razgovor s Putinom, navodi se u knjizi.

Zvaničnik kampanje, Džejson Miler, bio je neodređen kada ga je Vudvord pitao o kontaktu, na kraju rekavši: „Nisam čuo da razgovaraju, tako da bih to osporio.“

Bajdenove psovke na račun Putina i Netanjahua

„Rat“ prikazuje Bajdena kao pažljivog i promišljenog vrhovnog komandanta, ali eksplozivnog u privatnim razgovorima kada je reč o tvrdoglavim stranim liderima — posebno o Putinu i izraelskom premijeru Benjaminu Netanjahuu.

Bajden je Putina nazvao „utelovljenjem zla“ i rekao svojim savetnicima: „Taj je**** Putin.“

Obaveštajna zajednica je verovala da je rasna netrpeljivost — konkretno ideja da su Ukrajinci manje vredni narod od Rusa — bila značajan faktor u Putinovim planovima za Ukrajinu, kako objašnjava „Rat“. Knjiga citira Avril Hejns, direktorku nacionalne obaveštajne službe, koja je rekla za Putina: „On je jedan od najrasističkijih lidera koje imamo.“

Bajdenova ljutnja prema Netanjahuu kulminirala je u proleće 2024. godine, prema Vudvordu, kada je Bajden zaključio da izraelskog premijera više zanima lična politička zaštita nego borba protiv Hamasa. „Taj kučkin sin, Bibi Netanjahu, on je loš momak. On je loš je**** momak!“ Bajden je navodno rekao svojim savetnicima.

Harisin dvostruki pristup prema Netanjahuu

Haris je održala značajan govor nakon sastanka licem u lice s Netanjahuom u julu, ubrzo nakon što je postala demokratska kandidatkinja za predsednika. Tom prilikom je naglasila cenu vojne kampanje Izraela i obećala da neće ćutati o patnji Palestinaca, što se činilo kao distanciranje od Bajdenovog pristupa ratu u Gazi.

Njen javni ton iznenadio je i razbesneo Netanjahua jer je bio u suprotnosti s prijateljskim pristupom tokom njihovog privatnog razgovora, izveštava Vudvord. Knjiga citira izraelskog ambasadora u Vašingtonu, Majkla Hercoga, koji je rekao: „Ona želi da bude oštra u javnosti. Ali privatno nije bila tako oštra.“

Ova epizoda je jedna od nekoliko u knjizi koje se odnose na Haris, koja se prikazuje kao lojalna Bajdenova zamenica, ali bez velikog uticaja na ključne spoljnopolitičke odluke.

Mahnito sprečavanje potencijalne ruske upotrebe nuklearnog oružja 

Vudvord detaljno opisuje zadivljujuće obaveštajne sposobnosti koje su omogućile Vašingtonu da predvidi ruske planove za potpuni rat protiv Ukrajine početkom 2022. godine, uključujući i ljudski izvor unutar Kremlja.

Međutim, ove informacije nisu bile dovoljne kada je administracija pokušala da spreči Rusiju da upotrebi nuklearno oružje. U jesen te godine, postojala je ozbiljna zabrinutost da bi Putin mogao ozbiljno razmatrati upotrebu taktičkog nuklearnog oružja — u jednom trenutku, procenjujući verovatnoću na 50 odsto.

Posebno intenzivan napor da se Moskva povuče s ivice dogodio se u oktobru, kada je Rusija delovala kao da priprema eskalaciju, optužujući Ukrajinu da planira detonaciju prljave bombe. Američki ministar odbrane Lojd Ostin odlučno je odbacio ruske optužbe u telefonskom razgovoru s ruskim ministrom odbrane Sergejem Šojguom. Džejk Saliven, Bajdenov savetnik za nacionalnu bezbednost, savetovao je tim ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog da hitno pozovu Međunarodnu agenciju za atomsku energiju kako bi dokazali svoju nevinost. Bajden je javno prozvao Rusiju zbog njihove očigledne prevare, dok je privatno pritiskao kineskog predsednika Si Đinpinga da Putinu prenese ozbiljne posledice nuklearne upotrebe.

Sveprisutan uticaj saudijskog prestolonaslednika 

Saudijski prestolonaslednik Mohamed bin Salman, poznat pod inicijalima MBS, nije glavni akter u knjizi, ali se pojavljuje u ključnim trenucima, s važnim procenama koje su o njemu izneli i demokrate i republikanci.

Mohamed, trenutno premijer Saudijske Arabije, igra veliku ulogu kao faktički vladar najbogatije arapske zemlje. On je gajio bliske veze s Trampom, koji je izabrao Rijad kao svoje prvo odredište u inostranstvu kao predsednik. Takođe, Mohamed je bio ključan za pitanja koja su bila od značaja za Bajdena, posebno u vezi sa zalihama nafte i mogućnostima normalizacije odnosa s Izraelom.

Vudvord sažima percepciju državnog sekretara Entonija Blinkena o prestolonasledniku ovako: „MBS nije ništa drugo do razmaženo dete.“

Jedan od važnih posrednika saudijskog princa bio je senator Lindzi Grejem iz Južne Karoline. Prema Vudvordu, republikanski senator je obaveštavao Bajdenove savetnike o perspektivama normalizacije odnosa između Saudijske Arabije i Izraela, dok je u isto vreme održavao komunikaciju između zalivskog lidera i Trampa. Tokom posete Saudijskoj Arabiji u martu, Grejem je predložio prestolonasledniku da pozovu republikanskog kandidata za predsednika. Mohamed je tada razgovor obavio putem spikerfona.

Na ranijem putovanju, Grejem je zamolio prestolonaslednika da stupi u kontakt sa Salivenom, kako bi senator obavestio obojicu o razgovoru s Netanjahuom.

„Hej, ovde sam s Lindzijem,“ saudijski princ je navodno rekao Salivenu preko telefona.