Si Đinping okuplja tim svetskih lidera protiv Trampa: Jedna stvar im je zajednička

Vladimir Putin iz Rusije, Aleksandar Lukašenko iz Belorusije i indijski premijer Narendra Modi među 20 su stranih lidera koji prisustvuju dvodnevnom samitu Šangajske organizacije za saradnju (SCO), koji je počeo u nedelju u ovom lučkom gradu, 150 kilometara jugoistočno od Pekinga.

Forum je ključni deo kampanje Kine da se predstavi kao pouzdan partner i protivteža američkoj nepredvidivosti u sve više multipolarnom svetu. Posebno je značajno Modijevo prisustvo – njegova prva poseta Kini u poslednjih sedam godina – što se smatra prekretnicom u pokušaju Pekinga da popravi odnose s uticajnim američkim saveznikom koji je bio otuđen Trampovim tarifama.

Za sada je, prema rečima Karle Frimen, direktorke Instituta za spoljnopolitičke studije na Univerzitetu Džons Hopkins, ova grupacija prvenstveno „ujedinjena u osećaju ogorčenosti prema SAD, a ne u zajedničkoj svrsi“.

U uvodnom govoru u ponedeljak, Si je implicitno kritikovao Trampovu politiku – bez pominjanja njegovog imena ili SAD – pozivajući zemlje učesnice da pronađu zajednički jezik i „usprotive se hegemoniji i politici sile“.

On je predložio i produbljivanje ekonomskih veza kroz osnivanje razvojnog fonda SCO, istakavši da je Kina već investirala 84 milijarde dolara u zemlje članice i da će obezbediti dodatnih 1,4 milijarde dolara zajmova u naredne tri godine.

Ceremonije su, međutim, podjednako značajne i zbog simbolike. Mnogi lideri ostaće u Kini i za veliku vojnu paradu u Pekingu povodom 80. godišnjice pobede u Drugom svetskom ratu. Očekuje se da će se severnokorejski lider Kim Džong Un pridružiti Putinu i Siju na tribini na Trgu Tjenanmen.

Širenje SCO i političke poruke

Osnovana 2001. godine od strane Kine i Rusije radi saradnje u borbi protiv militantnih pretnji u Centralnoj Aziji, organizacija je u međuvremenu proširila mandat na ekonomsku i bezbednosnu saradnju.

Iako među članicama postoje duboke razlike, Trampova nepredvidiva politika pomogla je u stvaranju „koalicije istomišljenika protiv SAD“, navodi analitičar Klaus Sung iz Instituta za proučavanje Kine u Berlinu.

Pored BRICS-a, SCO je postao centralni deo kineske poruke da „Zapad nije dominantna sila niti jedini odgovor“.

Za autoritarne lidere poput Putina ili iranskog predsednika Masuda Pezeškijana, samo prisustvo ovakvim skupovima dragoceno je da pokažu da nisu izolovani uprkos zapadnim sankcijama.

Ograničenja i tenzije

Organizacija se u međuvremenu proširila na 10 punopravnih članica, uključujući Indiju i Pakistan od 2017, a prošle godine i Belorusiju. Azerbejdžan i Jermenija sada čekaju na prijem.

Ipak, unutrašnje rivalstvo i razlike ostaju duboke. Na primer, indijski premijer Modi, koji je pre posete Kini bio u Japanu (član „Kvad“ grupe sa SAD i Australijom), naglasio je da je „mir i stabilnost na granici preduslov za bolje odnose sa Kinom“.

Avganistan, iako posmatrač od 2012. godine, ove godine nije pozvan – verovatno zbog međunarodnih sankcija talibanskim liderima.

Zvanični Peking odbacuje ideju da SCO preraste u formalni blok, već ga predstavlja kao forum za jačanje međunarodnog uticaja nezapadnih zemalja.

Kako navodi Žu Jongbiao, profesor međunarodnih odnosa s Univerziteta u Lanžou, funkcija foruma je pre da pruži „moralnu podršku i simpatije“ vladama poput iranske nego da uspostavi obavezujuće politike.

Čak i ako samit u Tianđinu ne donese konkretne rezultate, smatraju analitičari, sam čin okupljanja omogućava Kini da „stekne prijatelje i promoviše svoju viziju drugačijeg svetskog poretka“.