Kako su hiljade Hrvata nasele na prevaru i ostale bez ušteđevina: Ova platforma je donedavno radila i u Srbiji

Priče prevarenih

Jedan građevinski radnik odlučio je da odustane od teškog posla i uložio je sav svoj novac na XUEX platformu, čak je i pozajmljivao novac kako bi što više zaradio. Drugi je pola svog poslovnog prostora u Slavoniji pretvorio u savetovalište za EG Investment.

Treći je lepio oglase platforme u svojoj prodavnici, dok se jedna žena čudila propasti jer je dan ranije pregovarala o otvaranju kancelarije EG u Nemačkoj.

Ipak, mnogi prevareni ne shvataju odmah da su nasamareni.

Kako funkcionišu ovakve prevare?

Prvo, platforma ne priznaje pad sistema. Korisnicima se kaže da je XUEX pod nadzorom finansijskih institucija i da dok traje nadzor ne mogu podizati novac. Navodno, nadzor može trajati i do 10 meseci, ali platforma tvrdi da nema razloga za brigu jer „nije bilo ničeg nezakonitog“.

Drugo, igraju na ljudske emocije – pokazuju navodnu brigu i saosećanje za nove članove preko Telegram grupa sa hiljadama članova. Treće, postoje stalne „prelazne“ prevare – nova platforma SKLCOIN, pa 133EX – kojima se prevareni pokušavaju vratiti izgubljeni novac.

Mnogi korisnici u poslednjem pokušaju ulažu preostali novac, ili se dodatno zadužuju. Jedino rešenje je nikada ne upasti u ovakve grupe.

Princip funkcionisanja

Onima koji prvi uđu, novac se isplaćuje posle mesec-dva, što stvara privid legitimnosti. Skrin šotovi uplata i isplata kruže grupama na Telegramu, a za svakog novog dovedenog člana obećavaju se dodatne beneficije. Članovi postaju poput sektaša – reklamiraju platformu prijateljima i porodici, deleći slike i dokaze o „zaradi“.

U stvarnosti, radi se o Ponzi šemi. Novac novih članova se isplaćuje ranijima, a od stvarnog ulaganja u kriptovalute, akcije ili fondove nema ništa. Kada je dovoljno novca prikupljeno, organizatori jednostavno nestanu i pokrenu novu prevaru pod drugim imenom.

Psihološki trik i obmana

EG Investment je XUEX platformu predstavio kao ozbiljnu – osnivač se predstavljao kao Entoni Smit, „doktor finansija“ i bivši potpredsednik MMF-a, a zapravo ne postoji nikakav trag o njegovom postojanju. U Telegram grupama pomagali su „profesor“ i njegova „ljupka pomoćnica“, dostupni 24/7, da stvore osećaj kredibiliteta.

Promotivni materijali su bili kičasti i šareni, sa obećanjima „100% sigurnosti“ i „brze zarade“, što je deo psihološkog privida sigurnosti.

Šta se dešava sada?

U Telegram grupama prevareni i dalje pokušavaju da povrate novac – neki su shvatili da je prevara, ali nadaju se povratu sredstava; drugi traže krivce ili podatke o administratorima.

Masa ljudi bila je uključena – samo jedna grupa od maja do septembra porasla je sa 300 na 4000 članova, sa ukupno više od 10 miliona dolara uloženih sredstava.