0
Kabul je grad koji još čeka da oblikovanje novog života - mnogo zavisi od volje i hirova novih talibanskih gospodara, ali i glad bi mogla da postane najgora od mnogih avganistanskih kriza.
PROČITAJTE JOŠ:
Siromašna većina u gradu vodi žestoku borbu kako bi se odurpla gladovanju, i to predstavlja najveći izazov do sada.
Milioni žive u očajnom siromaštvu u zemlji koja je primila velike iznose strane pomoći. Ostatak novca koji bi mogao da im pomogne – oko devet milijardi dolara u rezervama u centralnih banaka, Amerikanci zamrzavaju kako ga držali dalje od talibana.
Stotine građevinskih radnika u zoru se okuplja na jednom od pijaca na otvorenom u Kabulu, tražeći dnevni posao, prenosi BBC.
Veliki građevinski projekti u gradu su zaustavljeni, banke su zatvorene, slavina za strani novac je isključena. Ono što je ostalo iznosi svega nekoliko kapi. Nekoliko građevinskih radnika uspeva da dobije posao, dok se ostali ljute. Jedan od njih je i Hajat Kan, koji je besneo zbog bogatstva koji je elita pokrala u poslednjih 20 godina.
„Bogati misle samo o sebi, a ne o siromašnima. Ne mogu ni da kupim hleb. Verujte da ne mogu da nađem nijedan dolar, a ostatak bogatih ljudi stavlja novac od pomoći Zapada u svoje džepove. Niko ne brine o siromašnim ljudima. Kada pomoć stiže spolja, ljudi na vlasti se pobrinu da ona ide njihovim rođacima, a ne siromašnima“, rekao je on.
Mohamed Anvar, koji je imao sreću da ima kancelarijski posao, zastao je da posluša razgovore sa građevinskim radnicima, a zatim je optužio Amerikance za krađu.
„U ime Alaha, pozivamo Ameriku da nam da novac koji su uzeli od avganistanske vlade. Mora se koristiti za obnovu Avganistana“.
U tom trenutku je intervenisao talibanski zvaničnik, snažan čovek sa čupavom crnom bradom. Borci pokreta su vrlo vidljivi u centru grada, u republici koju su preimenovali u islamski emirat. Na aerodomu su obučeni u američke uniforme.
Najčešći prigovor koji se čuje u Kaulbu je o cenama hrane, kao i očaj roditelja koji se bore da prehrane svoju decu. Cene hrane rastu, a milioni ljudi se bore da prehrane svoje porodice.
Svetski program za hranu procenjuje da oko 93 odsto Avganistanaca ne dobija dovoljno hrane za jelo. Pre nego što su talibani preuzeli vlast, taj broj je bio 80 odsto. Ljudi širom Kabula prodaju svoju imovinu kako bi prikupili malo novca, uglavnom za hranu. To su tepisi, televizori, pribori za jelo. Mnogi prodaju, a retki kupuju. Nema gotovine, a rašireno je i tržište polovnih proizvoda.
Postoje zemlje koje žele da pomognu Avganistancima, ali odbacuju talibane i sada se uočavaju sa velikom dilemom. Da bi ljudi mogli da rade i zarađuju novac i da žive i jedu, talibani moraju da vode održivu politiku u Avganistanu.
Mnogi u SAD, Velikoj Britaniji i drugim zemljama koje su se borile protiv talibana teško bi trpele sve što je izgledalo kao uspeh za njihove stare neprijatelje.
Alternativa bi mogla biti gora – više bede za ljude, više izbeglica, više neuhranjene dece, rizik je da Avganistan ponovo postane propala država i zamlja mogućnosti za džihadističke ekstremiste. Naselje visoko iznad grada nosi ožiljke 40 – godišnjeg rata.
Jednoj porodici je dosta svega. Prodali su veći deo svojih stvari kako bi sakupili novac za odlazak u Pakistan. Majka je bila jedina koja je zarađivala u porodici, tako što je predavala studentima elektrotehniku. Svi su muškarci, pa su talibani prekinuli njen rad, a takođe i obrazovanje njene najmlađe ćerke.
Tužna je zbog toga što mora da napusti svoju kuću.
„Tako sam tužna. Srce mi gori od dana kada sam donela odluku da odem. Ali, šta sam mogla više da učinim? Ako ostanemo, mislim da neće dozvoliti da radimo ili nam omogućiti obrazovanje. Kako mogu da prehranim svoju porodicu? Mogu da tolerešim glad, ali ne mogu da gledam svoju decu kako gladaju“, rekla je ona.
Najnovija kriza u Avganistanu odnosi se na osnove života – hranu, sigurnost i nadu – i očaj i bes kada su nastali.
BONUS VIDEO Banke u Avganistanu
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
