0
Talibani su zauzeli aerodrom strateškog glavnog grada severne provincije Kunduz, gde se stotine pripadnika avganistanskih bezbednosnih snaga navodno predalo militantima. Islamisti sada kontrolišu 65% Avganistana i zauzeli su ili prete da će zauzeti 11 glavnih gradova pokrajina.
Aerodrom Kunduz pao je u ruke militantima 11. augusta kada se većina tamošnjih vladinih snaga predala, dok su se drugi povukli u okrug Aliabad u Kunduzu, rekli su izvori za RSE pod uslovom da ostanu anonimni. Talibani su u ofanzivi širom Avganistana od 1. maja, kada su Sjedinjene Države i njihovi saveznici službeno počeli povlačiti svoje snage.
Pored toga, talibanski borci mogli bi da izoluju glavni grad Avganistana u 30 dana, a možda ga i zauzeti u 90 dana, rekao je američki zvaničnik pozivajući se na američke obaveštajne podatke, dok su pobunjeni militanti preuzeli kontrolu nad osmom avganistanskom prestonicom.
Zvaničnik je, govoreći pod uslovom anonimnosti, rekao da je nova procena koliko će Kabul izdržati rezultat brzih teritorijalnih dobitaka koje su talibani postigli širom zemlje odlaskom stranih snaga predvođenih SAD-om.
„Ali ovo nije konačan zaključak“, dodao je on, rekavši da bi avganistanske bezbednosne snage mogle da preokrenu situaciju pružajući veći otpor.
Islamisti sada kontrolišu 65% Avganistana i zauzeli su ili prete da će zauzeti 11 glavnih gradova pokrajina, rekao je u utorak visoki zvaničnik EU.
Dok su militanti za manje od sedam dana proširili osvojene teritorije, predsednik Avganistana Ašraf Gani je odleteo u Mazar-e Šarif, glavni grad provincije Balk, „kako bi proverio opštu sigurnost u severnoj zoni“, prema saopštenju koje je objavio kabinet predsednika.
Kontrola talibana u Avganistanu
Inače, predsednik SAD Džo Bajden je najavio da će se američke snage povući iz Avganistana do kraja augusta, a u koordinaciji s njima povlače se i strane trupe pod komandom NATO-a.
Talibani su vladali Avganistanom od 1996. do 2001. kada su zbačeni intervencijom međunarodnih snaga na čelu sa Amerikom.
Rat u Avganistanu počeo je u vreme kada je Džordž W. Buš bio predsednik nakon napada na SAD 11. septembra 2001. godine.
Vašington je tada talibanskom lideru Muli Omaru dao ultimatum da preda lidera al-Kaide Osamu bin Ladena i demontira kampove za obuku militanata ili će se suočiti sa vojnom intervencijom. Omar je to odbio, a koalicija predvođena SAD-om započela je invaziju u oktobru.
Bajden je ponovio da će SAD ostati angažovane u Avganistanu kroz humanitarnu pomoć. Amerika se takođe obavezala da će ulagati 4,4 milijarde dolara godišnje za finansiranje avganistanskih bezbednosnih snaga do 2024. godine.
BONUS VIDEO: Ko je Džon Bajden
Pratite nas i na društvenim mrežama:
