0
Denga groznica, koja se javlja u tropskim predelima preti da pokosi Singapur u kojem je registrovano čak 11.000 novih slučajeva.
Stručnjaci upozoravaju da je ovoliko velike brojke zaraženih mogu da ozbiljno ugroze ne samo azijski kontinent, već čitavu planetu. To je zato što promene u klimi znače da će takve epidemije verovatno postati češće i rasprostranjenije tokom narednih godina.
Pročitajte još:
Treba napomenuti i to da ova groznica nije ni malo naivno oboljenje. Izaziva simptome slične gripu kao što su visoka temperatura, jaka glavobolja i bolovi duž celog tela. U ekstremnim slučajevima može doći do krvarenja, poteškoća sa disanjem, otkazivanja organa, pa čak i smrti.
„Slučajeva je sve više i groznica se širi brže“, rekao je singapurski ministar unutrašnjih poslova Dezmond Tan, prenosi CNN.
Eksperti kažu da epidemiju u Singapuru dodatno pogoršavaju ekstremne kiše, a problem predstavlja i to mogao što će se ovakve vremenske (ne)prilike proširiti i na ostale zemlje, a poznato je da pljuskove prati i velika količina komaraca, preko kojih se ovaj virus i prenosi.
„Bolest je sada endemska u više od 100 zemalja“, saopštila je Svetska zdravstvena organizacija (SZO) u globalnom izveštaju o denga groznici u januaru 2022., napominjući da su se broj slučajeva povećao 30 puta u poslednjih 50 godina.
U izveštaju je navedeno i da se bolest širi na nova područja, kao i da se već sada javljaju eksplozivne epidemije.
U 2019, svet je zabeležio rekordnih 5,2 miliona slučajeva denga groznice, prema SZO, a epidemije širom Azije te godine su ubile hiljade ljudi. Na Filipinima su stotine umrle, a milioni su bili izloženi riziku jer je zemlja proglasila nacionalnu epidemiju denga, u Bangladešu su bolnice bile preplavljene, a u Avganistanu je prvi put zabeležen prenos ove groznice.
Najgora epidemija denge u Singapuru dogodila se naredne godine, 2020. kada je zabeleženo 35.315 zaraženih i 28 smrtnih slučajeva.
Ove godine je u Singapuru zabeležen samo jedan smrtni slučaj, ali zbog brzog širenja vlasti ove zemlje ne rizikuju dalju eskalaciju.
„Od 28. maja 2022, ove godine je prijavljeno oko 11.670 slučajeva denga groznice, oko 10 odsto slučajeva zahteva hospitalizaciju“, rekao je portparol singapurskog Ministarstva zdravlja.
Takođe, „špic“ sezone tek predstoji, a medicinski stručnjaci i lekari kažu da postoji šansa da bi ove godine mogao da bude registrovan broj slučajeva.
„Denga je sezonska bolest i kada dođe vruće i suvo vreme, obično počinjem da viđam više pacijenata“, rekao je lekar Klarensa Jeo Se Kina.
Porast denga groznice u Singapuru rezultat je više faktora- toplog i vlažnog vremena, kao i novog dominantnog soja virusa.
Ali klimatske promene,verovatno će pogoršati stvari.
„Studije su pokazale da će globalno zagrevanje usled klimatskih promena na kraju proširiti na nova geografska područja, a duže će trajati sezona prenosa denga groznice“, rekao je Ruklanti de Alvis, viši naučni saradnik na medicinskoj školi Duke-NUS i stručnjak za nove zarazne bolesti.
Meteorološka služba Singapura kaže da se ta zemlja jugoistočne Azije zagreva duplo brže od ostatka sveta. Maksimalne dnevne temperature dostižu i do 37 stepeni Celzijusa, a predviđa se i dodatni rast do 2100. godine ako emisije ugljenika nastave da rastu.
Stručnjaci smatraju da će, s obzirom na više toplijih dana u godini vrućeg i obilnijih padavina koje izazivaju bujični monsuni, problem denga groznice u Singapuru samo pogoršati.
„Nećemo moći da iskorenimo dengu jer stalni vremenski ekstremi stvaraju savršene uslove za razmnožavanje komaraca“, rekao je klimatski naučnik Vinston Čou sa Koledža za integrativne studije u Singapuru.
Čou, koji je dva puta oboleo od denga groznice, žalio se na eskalaciju bolesti.
„Što se tiče prilagođavanja, Singapur ima odličnu infrastrukturu zdravstvene zaštite i nebrojene politike za smanjenje rizika, ali ima toliko toga što može da uradi“, rekao je Čou.
Uz to, kako se klimatske promene pogoršavaju i planeta se zagreva, bolesti koje prenose komarci kao što su zika, čikungunja i denga će verovatno nastaviti da se šire i imaju sve veći uticaj na zdravlje ljudi.
Zbog toga su sada na potezu političari i kreatori svetske politike koji će morati da utiču na to da se dogode značajne promene koje će usporiti klimatske promene.
„Promene uslova životne sredine povećavaju stopu razmnožavanja komaraca, tako da će, ukoliko se klimatska kriza ne poboljša, postati još teže potpuno eliminisati rizik od denga groznice“, zaključio je Čov klimatski naučnik.
BONUS VIDEO: Dr Katarina Bajec: Kako ublažiti svrab od ujeda komaraca?
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
