Jednoj od najvećih svetskih ekonomija preti teška recesija, strahuje se da će pokrenuti globalnu krizu

Potražnja za japanskim državnim obveznicama s rokom dospeća od 40 godina pala je ove nedelje na najniži nivo od jula prošle godine, što je dodatno pojačalo strahovanja na tržištu. Mnogi se pribojavaju gubitka poverenja u sposobnost japanske vlade da servisira svoj dug na duži rok.

Slična situacija dogodila se i prošle sedmice, kada je aukcija 20-godišnjih obveznica prošla katastrofalno – najlošije od 2012. godine. Investitori sada masovno prodaju ili izbegavaju kupovinu novih japanskih obveznica, očigledno zabrinuti za održivost javnih finansija te zemlje.

Kriza poverenja i moguće globalne posledice

Na društvenim mrežama i u javnom diskursu, naročito na platformama poput X (bivši Twitter) i YouTube, sve češće se pojavljuje narativ da bi kriza japanskih obveznica mogla pokrenuti širu, globalnu dužničku krizu. Američki medij Quartz, koji se bavi globalnim ekonomskim i poslovnim temama, upozorava da bi tržišni problemi s kojima se Japan sada suočava mogli biti znak za uzbunu za druge visoko zadužene zemlje – uključujući i Sjedinjene Američke Države, prenosi Jutarnji list.

Poremećaji i u SAD

Prošle nedelje, američka tržišta su takođe uzdrmana slabom potražnjom za američkim državnim obveznicama, kao i predlogom Donalda Trampa za nove poreske olakšice koje bi dodatno povećale budžetski deficit. To je podiglo prinose na 30-godišnje američke obveznice iznad 5%, dok su desetogodišnje obveznice skočile na preko 4,5%.

Iako su se prinosi nakon toga blago smirili, tržište ostaje zasićeno velikom ponudom obveznica za koje nema dovoljno zainteresovanih kupaca. U takvom okruženju, investitori zahtevaju više kamate kao kompenzaciju za veći rizik – a upravo se to dešava i u Japanu.

Prinosi rastu, interesovanje opada

Prinosi na japanske 30- i 40-godišnje obveznice skočili su na rekordne nivoe od 3,2%, odnosno 3,5% – što je izuzetno visoko za zemlju u kojoj su decenijama vladale niske kamatne stope. Ipak, uprkos višim kamatama, interesovanje investitora je u padu.

Banke, osiguravajuće kuće i investicioni fondovi, koji su tradicionalno ulagali u dugoročne japanske obveznice, sada zaziru od rizika. Čak četiri najveće japanske osiguravajuće kompanije nedavno su prijavile gubitke od ukupno 60 milijardi dolara – uključujući i Nippon Life, koji je sam zabeležio gubitak od 25 milijardi dolara. Do toga dolazi jer rast kamatnih stopa obara vrednost postojećih obveznica u portfolijima tih investitora.

Pretnja iz strukture javnog duga

Japan je, do nedavno treća najveća ekonomija sveta, i dalje zemlja sa jednim od najviših javnih dugova – čak 260% BDP-a. Kako bi održala kontrolu nad tim dugom, japanska centralna banka (Bank of Japan) je otkupila više od polovine svih izdatih državnih obveznica. Međutim, BOJ više ne želi neograničeno kupovati dug, što znači da država mora pronaći nove kupce – a oni, očigledno, nisu spremni da ulože u japanske obveznice, čak ni uz višu kamatu.

Loše ekonomske prognoze

Istovremeno, japanska ekonomija suočava se s kombinacijom rasta inflacije, stagnacije plata, pada realnih primanja i usporavanja privrednog rasta. Sve to dodatno erodira poverenje investitora, koji sve više sumnjaju u sposobnost japanske vlade da efikasno upravlja dugom na duži rok.

Kako zaključuje Quartz, problemi koji pogađaju Japan mogli bi biti prvi simptom dublje, sistemske nestabilnosti u globalnoj ekonomiji – posebno u zemljama koje imaju visoke javne dugove i oslanjaju se na kontinuirano poverenje investitora.