Foto: Shutterstock/Stas Vulkanov

Belorusija 12. maja proslavlja Dan državnog grba i državne zastave. Belorusi su među veoma malobrojnim narodima koji imaju dve zastave koje se nadmeću da se nazivaju nacionalnim simbolom.

Zvanična je crveno-zelena zastava sa beloruskim ornamentom na levoj strani. Njen odgovarajući grb sastoji se od zelene i crvene vrpce, mape Belorusije na zemaljskoj kugli na sunčevim zracima, pšeničnim klasovima i petokrakom na vrhu.

Kako prenosi BelarusFeed, drugi par simbola je belo-crveno-bela zastava i grb Pahonja („potera“ na beloruskom), a koji izgleda kao naoružani vitez koji jaše na konju.

Kako to da postoje dve zastave?

Za razliku od suseda iz Rusije, Ukrajine ili Poljske, Belorusi nemaju tako snažan osećaj nacionalnog identiteta. Ljudi se i dalje raspravljaju koji simboli ih bolje predstavljaju kao naciju.

Foto: EPA-EFE/TATYANA ZENKOVICH

Belo-crveno-belu zastavu prvi put je koristila proglašena beloruska narodna republika 1918. Pokušaj države nije potrajao, jer ju je za manje od godinu dana boljševička Rusija ukinula.

Zastava se ponovo pojavila 1991. kada je Belorusija stekla nezavisnost, a Sovjetski Savez propao. Inspirisan pokretom beloruskog Fronta, parlament Belorusije je učinio zvaničnom zastavom.

Crveno-zelena zastava je zastava Sovjetske Belorusije (BSSR) koja potiče iz 1951. Ponovo je postala državni simbol nakon referenduma 1995. godine, koji je inicirao tadašnji mladi predsednik Aleksandar Lukašenko. Opozicija još uvek smatra da je glasanje za ovaj simbol bilo neustavno i namešteno.

Foto: EPA-EFE/TATYANA ZENKOVICH

Od tada, dva dela beloruskog društva vide svaku od svojih favorizovanih zastava kao nacionalnu. Oni koji BSSR vide kao temelj nacionalnog identiteta vole crveno-zelenu zastavu. Drugi tvrde da je belo-crveno-bela zastava pravi nacionalni simbol Belorusije.

Istorija ili nacisti

Iza porekla belo-crveno-bele zastave ne postoji jasna priča. Bela i crvena boja su uvek bile tradicionalne za Beloruse.

Prema narodnoj legendi, jedan ranjeni srednjovekovni vitez upotrebio je beli komad tkanine namočen krvlju kao zastavu kako bi podigao moral trupama protiv neprijatelja.

Foto: EPA-EFE/YAUHEN YERCHAK

Istoričare koji tragaju za tim simbolom podaci vode do bitke kod Orše (1514), gde je vojska Velikog Kneževstva Litvanije, koja je obuhvatala današnju Belorusiju, koristila crveno-beli krst Svetog Đorđa.

Pročitajte još:

Početkom 20. veka beloruski vojnici u ruskoj vojsci počinju da nose trake u crveno-beloj kombinaciji da bi se prepoznali i udružili.

Beloruski arhitekta Klaudzij Duž-Duševski je 1917. dizajnirao belo-crveno-belu zastavu kakva je trenutno poznata.

Beloruski nacionalni pokret u nastajanju zatim je upotrebio ovaj simbol za proglašenje beloruske narodne republike 1918. Nakon poraza sledeće godine, ostaci te države nastavili su da koriste ovu zastavu u egzilu.

Tokom Drugog svetskog rata, neke nacionalističke organizacije u Belorusiji, koje su sarađivale sa nacističkim okupacionim snagama, takođe su koristile ovaj simbol. Pojedini Belorusi do danas ukazuju na ovu činjenicu kako bi pokazali da se ova zastava ne može koristiti kao nacionalna simbol.

Foto: EPA-EFE/TATYANA ZENKOVICH

Njihovi protivnici smatraju da zloupotreba zastave tokom rata ne lišava simbol njegovog dubljeg istorijskog značenja. Oni takođe ukazuju na činjenicu da su nacistički saveznici u drugim okupiranim zemljama (uključujući Rusiju, Ukrajinu, Francusku, Belgiju, Holandiju…) koristili nacionalne simbole da bi osvojili podršku.

Priča iza crveno-zelene zastave

Nakon što je Belorusija postala komunistička, dobila je standardnu crvenu zastavu i grb sa čekićem i srpom kao i sve ostale sovjetske republike.

Međutim, nakon Drugog svetskog rata, rukovodstvu SSSR-a bila je potrebno da Ukrajina i Belorusija imaju karakteristične zastave. Ove dve republike, zajedno sa SSSR-om, bile su članice UN, dok je Moskva želela da pokaže da su više od pukih marioneta.

Foto: EPA-EFE/TATYANA ZENKOVICH

Tako je 1951. crveno-zelena zastava sa tradicionalnim beloruskim ornamentom, čekićem i srpom u uglu postala zvanični simbol BSSR. To je bio nacionalni simbol do 1991.

Zatim je, nakon kratkog perioda izgradnje nacije pod belo-crveno-belom zastavom, predsednik Lukašenko inicirao je povratak na malo izmenjeni simbol BSSR, bez čekića i srpa.

Sam beloruski predsednik utelovio je široku sovetsku nostalgiju o siromašnoj zemlji pogođenoj raspadom SSSR-a. Lukašenkov predlog dobio je odlučujuću podršku od 75 odsto građana tokom referenduma 1995.

Foto: EPA-EFE/YAUHEN YERCHAK

Tretman belo-crveno-bele zastave

Uprkos tome što nisu koristili Pahonju kao grb koji je uparen sa ovom zastavom, belo-crveno-beloj je tokom 90-ih od strane beloruske vlasti zvanično priznat kulturni značaj.

Pahonja je u srednjem veku bio službeni grb Velikog vojvodstva Litvanije i do danas ostaje simbol mnogih beloruskih gradova. Međutim, tretman zastave je drugačiji. Nakon što je opozicija počela da koristi ovu zastavu za proteste, ona je postala neprijateljski i antivladin simbol.

Vlasti dozvoljavaju da je koriste tokom dozvoljenih opozicionih skupova. Takođe, nošenje majice u crveno-beloj boji ili mala zastava unutar privatnog automobila neće stvoriti probleme.

Foto: EPA-EFE/YAUHEN YERCHAK

Međutim, svako drugo javno prikazivanje ove zastave smatra se nedozvoljenom demonstracijom, praćenom hapšenjem ili novčanom kaznom.

Opozicione snage dugo traže da se ova zastava zvanično prizna kao zastava Belorusije i legalizuje, ali stav vlade ostaje nemilosrdan. Izgleda da će Belorusi živeti pod dvema zastavama još dugi niz godina.

Komentari

Svi komentari (1)