Izrael priznao državu koju niko drugi nije

Zajedničku deklaraciju o uspostavljanju odnosa potpisali su Netanjahu, ministar spoljnih poslova Gideon Sar i predsednik Somalilanda. U saopštenju iz kancelarije izraelskog premijera navodi se da je sporazum sklopljen „u duhu Avramovih sporazuma“, koje je pokrenuo američki predsednik Donald Tramp, čime se ovaj potez uklapa u širu izraelsku strategiju normalizacije odnosa sa muslimanskim državama i teritorijama, iako Somaliland formalno nije član Arapske lige niti Ujedinjenih nacija.

Posebnu pažnju izazvale su nezvanične informacije da bi priznanje Somalilanda moglo biti deo šireg, politički osetljivog dogovora. Prema tim navodima, vlasti u Hargeisi bi mogle da prihvate palestinske izbeglice iz Pojasa Gaze. Iako takav aranžman nije potvrđen, pojedini analitičari smatraju da bi upravo to mogao biti jedan od ključnih razloga zbog kojih je Izrael bio spreman na ovako rizičan diplomatski potez.

Odluka dolazi u trenutku pojačanih unutrašnjih tenzija u Izraelu. Dok je Netanjahu objavljivao priznanje Somalilanda, zemlju je potresao napad u dolini Jezreel, u kojem su ubijeni devetnaestogodišnji Aviv Maor i Šimšon Mordehaj. Kritičari su mu zamerili što se u tom trenutku nije prvo obratio naciji povodom bezbednosne situacije, već je fokus prebacio na spoljnu politiku, što je izazvalo nezadovoljstvo dela javnosti.

Somaliland je teritorija na severu Somalije koja je proglasila nezavisnost posle izbijanja građanskog rata početkom devedesetih. Iako ima sopstvenu vlast, vojsku, valutu i redovne demokratske izbore i važi za relativno stabilan deo veoma nestabilnog regiona, međunarodna zajednica ga i dalje smatra delom Somalije. Do sada ga je kao državu priznao samo Tajvan, koji se i sam nalazi u specifičnom međunarodnom statusu.

Geografski položaj Somalilanda dodatno pojačava značaj ovog priznanja. Teritorija se nalazi uz moreuz Bab el-Mandeb, jednu od najvažnijih pomorskih tačaka na svetu, kroz koju prolazi veliki deo globalne trgovine i transporta nafte. Za Izrael, savez sa teritorijom koja nije neprijateljski nastrojena, i to u većinski muslimanskom okruženju na Rogu Afrike, ima veliki bezbednosni i strateški značaj.

Istovremeno, ovaj potez bi mogao da izazove ozbiljne reakcije – pre svega bes centralne vlade u Mogadišu, koja Somaliland smatra svojom teritorijom, ali i nezadovoljstvo drugih afričkih država koje se protive promenama granica na kontinentu. Da li će izraelsko priznanje pokrenuti domino-efekat ili dodatno zakomplikovati regionalne odnose, tek ostaje da se vidi.