Posle 77 dana karantina Kina je ukinula restriktivne mere u Vuhanu, gradu iz kojeg je krenula pandemija koronavirusa. Postepeno ublažavanje mera izolacije već od sledeće nedelje najavljuju Austrija i Danska.
Razvoj epidemije otvorio je pitanje – da li je došao trenutak da se i u Evropi govori o izlasku iz karantina i kako bi taj izlazak mogao da izgleda?
Većinski stav je da je za tako nešto još rano, ali nema sumnje da će mnoge zemlje u narednim nedeljama razmatrati scenarije izlaska iz sadašnje situacije, tražeći komporomis između rizika za ljudske živote i razorne cene za ekonomiju koju nosi sadašnja situacija, piše dopisnik RTS-a iz Brisela.
U Austriji će sledeće nedelje biti otvorene prodavnice, a za maj se najavljuje otvaranje restorana i kafića, uz nastavak nekih od mera higijene i fizičkog distanciranja koje su do sada bile na snazi.
I u Danskoj će neka ograničenja biti ukinuta sledeće nedelje, a u Norveškoj će škole početi ponovo da rade već od 27 aprila.
Debata o faznom, sektorskom ukidanju mera vodi se u Nemačkoj, a vlasti u Češkoj najavljuju „pametni“ karantin – postupno otvaranje aktivnosti, uz striktno praćenje i izolovanje zaraženih slučajeva.
Činjenjica je da u Italiji, Španiji, Francuskoj i drugim zemljama postoje znaci usporavanja epidemije. Stopa novih infekcija je smanjena, broj umrlih umereno opada.
Španski premijer Pedro Sančez saopštio je da je Španija dostigla vrh epidemije i da se u toj zemlji očekuje njeno usporavanje. Ministar finansija Španije najavljuje da će građani moći postepeno da se vrate aktivnostima počev od 26. aprila.
U Italiji će neke ekonomske aktivnosti biti omogućene u aprilu, a ublažavanje mera izolacije očekuje se od 4. maja. Uprkos tome, eksperti Svetske zdravstvene organizacije za Evropu i Evropske agencije za prevenciju zaraznih bolesti upozoravaju da na evropskom nivou epidemija još nije na svom vrhuncu – odnosno da brojevi zaraženih i umrlih i dalje rastu.
Stručnjaci strahuju da bi naglo i preuranjeno ukidanje mera izolacije ugorozilo dosadašnje napore i dovelo do novog porasta epidemije.
„Još je prerano da se iznenada ukinu sve mere društvenog i fizičkog distanciranja iako ove stroge mere mogu biti prilično razarajuće za društvo na ekonomskom i socijalnom planu“, saopštila je Evropska agencija.
Evropska komisija panirala je da ove nedelje iznese mapu puta za kordinirani izlazak iz karantina na nivou EU, kako bi se izbeglo šarenilo mera u različitim zemljama članicama. Taj korak je ipak odložen, jer neke zemlje smatraju da bi takva debata poslala pogrešnu poruku u trenutku kada se od građana i dalje traži disciplinovano pridržavanje postojećih mera.
U većini zemalja preovlađuje stav da će sadašnje mere izolaciije ostati na snazi narednih šest do osam nedelja, ali debata o izlaznoj strategiji je počela.
Francuska medicinska akademija predložila je ublažavanje mera po regionima u odnosu na broj raspoloživih bolničkih kreveta. U delovima zemlje gde brojevi obolelih opadaju i bolnički kapaciteti nisu ugroženi, mere bi bile ukinute.
Druga opcija je otvaranje po starosnim grupama, što znači da bi mere restrikcije za starije od 65 godina i hronično bolesne bile ukinute nekoliko meseci kasnije nego za ostale – odnosno kada u međuvremenu 60-70 odsto stanovništva razvije imunitet.
Treća opcija nazvana je „stop and go“ i podrazumeva naizmenično smenjivanje perioda sa i bez restrikcija – i tako sve do pronalaženja vakcine.
Jednu od ključnih uloga u izlaznoj strategiji imaće digitalno praćenje slučajeva i testiranje – i to ne samo na prisustvo virusa, već i testiranje na prisustvo antitela u organizmu. Testovi na prisustvo antitela pokazaće koji tačno deo stanovništva je imao kontakt sa virusom i tako stekao imununitet na Kovid-19.
Žan Fransoa Delfresi, predsednik Medicinskog saveta Francuske i savetnik predsednika Makrona, kaže da je svrha sadašnjih mera izolacije između ostalog i „kupovina vremena“ za takvu vrstu testova, koji bi u masovnoj upotrebi mogli da budu već u maju ili junu.
Mere bi trebalo da smanje broj obolelih do tog nivoa da se može preći u drugu fazu – fazu masovnog testiranja i digitalnog praćenja. Testovi na prisustvo antitela bi pokazali da li u populaciji postoji „kritična masa“ imuniteta koja bi zahvatila bar 50 odsto stanovništva.
Prema sadašnjim procenama, doduše, taj procenat u Francuskoj i Evropi trenutno je i dalje mali – oko 10 do 15 odsto stanovništva. Kada i kako se vratiti normalnom životu – to pitanje će se svakako sve više čuti u narednom periodu.
Sudeći prema stavovima eksperata, za sada je jedino sigurno da povratak u normalu neće doći naglo i brzo, kao što je došlo uvođenje mera izolacije.
Stručnjaci najavljuju dozirani i postepeni proces koji će zavisiti od mnogih faktora i trajati sve do momenta imunizacije stanovništva – odnosno pronalaženja leka i vakcine kao jedinog konačnog rešenja.