Išinger: Ovo je nakritičniji trenutak od Hladnog rata

"Ruska Federacija trenutno pokušava da vrati unazad tok istorije koji se odnosi na evropsku bezbednost na period od pre dve ili dve i po decenije, na sredinu devedesetih godina 20. veka, ali time ignoriše činjenicu da su mnoge države, uključujući Ukrajinu, sada mnogo drugačije nego pre", ocenio je Volfgang Išinger, predsedavajući Minhenske bezbednosne konferencije, piše Demostat, a prenosi Danas.Išinger je govorio na vebinaru pod nazivom “Budućnost evroatlanske bezbednosti – ruski izazov”, koji je prošle sedmice održan u organizaciji NATO-a i Minhenske bezbednosne konferencije.Komentarišući mogućnost oružanog napada Rusije na Ukrajinu, o kojem se na Zapadu ovih dana intenzivno spekuliše, imajući u vidu gomilanje ruskih trupa na granici sa tom zemljom, Volfgang Išinger je konstatovao da je ovo “najkritičniji trenutak i najveća pretnja za evroatlantsku bezbednost otkako je završen Hladni rat”.Prema njegovom mišljenju, reč je o izazovu “za samu srž onoga što smo izgradili u proteklih nekoliko decenija – za ono što smatram pouzdanim, održivim i široko prihvaćenim sigurnosnim ustrojstvom za države članice Alijanse”.Kao jedan od problema, on je naveo i podatak da NATO već godinama unazad nije donosio odluke koje se tiču proširenja Alijanse, te pozvao Evropsku uniju da još bliže sarađuje sa ovim vojnim savezom.“EU i NATO treba da blisko sarađuju, čak i bliže nego što je to bio slučaj do sada… Takođe, Evropska unija treba da se angažuje kod ruskog rukovodstva ako želi da dokaže svoju ozbiljnost i kredibilitet… Treba da se zapitamo kakva je to bezbednosna arhitektura poželjna u budućnosti”, napomenuo je Išinger.Volfgang Išinger je istakao i da je energetika, odnosno izgradnja gasovoda “Severni tok dva”, sredstvo zastrašivanja koje koristi Rusija, kao i da “nova vladajuća koalicija u Berlinu nije ujedinjena u vezi sa ovim pitanjem – neki se protive Severnom toku dva, želeli bi da se obustavi njegova izgradnja, a neki ne”."Naučili smo da energetika nije samo nacionalno pitanje, već pitanje kojim se treba baviti na nivou EU… Evropeizacija energetske politike bio bi korak u ispravnom pravcu", smatra Išinger.Upitan da li postoji mogućnost da na kraju bude postignuto rešenje koje bi bilo prihvatljivo i za Rusiju i za Ukrajinu, Išinger je naveo da je u „diplomatiji sve moguće, tako je i ovoga puta“."Teško je ipak zamisliti da će biti pronađeno sveobuhvatno rešenje, ali nadam se da će biti pokrenut jedan proces koji će uključivati, recimo, diskusije o kontroli naoružanja, i koji će voditi ka ponovnom uspostavljanju poverenja, što je jedan od najvećih problema danas – mi ne možemo da verujemo u ruska obećanja", poručio je Volfgang Išinger.Bonus video: Vojni manevri ruske vojske u Belorusiji

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=vojnimanevriruskevojskeuukrajinigp-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3076874"]***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram