Indonezija je iznenada postala članica BRIKS-a. Evo šta Putin želi od nje

Saudijska Arabija još uvek odugovlači s pregovorima o pridruživanju, tenzije između Turske i Rusije zbog nedavno svrgnutog sirijskog diktatora Bašara al Asada su prisutne, a Kazahstan je isključio mogućnost članstva u BRIKS-u.

Indonezija je bila među retkim nesvrstanim srednjim silama koje su se brzo pridružile grupi. Novi predsednik Indonezije, Prabovo Subijanto kojeg Kremlj vidi kao sličnog, pragmatičnog saveznika, gotovo sigurno je pomogao ubrzanju prijema zemlje u BRIKS.

Subijantov dolazak na vlast krajem oktobra 2024. godine bio je posebno pozitivan za Rusiju jer se njegova inauguracija poklopila sa 16. godišnjim forumom BRIKS-a u Kazanju. Iako je poznat po brutalnim kršenjima ljudskih prava, zbog čega mu je dve decenije bio zabranjen ulazak u SAD, Subijanto je pokušao da uveri obične Indonežane u svoju promenu pokrećući inicijative poput programa besplatnih obroka za školsku decu vrednog četiri milijarde dolara i građenja imidža ljubitelja mačaka na društvenim mrežama.

Subijanto, koji je demokratiju nazivao „napornom“ i „neurednom,“ verovatno će nastaviti sa autokratskim upravljanjem. Osim toga, Subijanto, nekada lojalni podržavalac režima Suharta, pokazao je simpatije prema Rusiji dok je bio ministar odbrane.

Indonezija je odbila da podrži završni dokument na mirovnoj konferenciji u Švajcarskoj 2024. godine. Subijanto je 31. jula posetio Vladimira Putina u Moskvi, gde je Rusiju nazvao „velikim prijateljem“ i predložio pojačanu saradnju, uključujući otvaranje direktnih letova Aeroflota ka Baliju i obezbeđivanje stipendija za indonežanske medicinske studente u Rusiji.

Novo žarište za regrute

Iako proces prijema u BRIKS deluje nejasno, osnivači pokušavaju da stvore utisak da kandidati moraju ispuniti određene uslove. Međutim, u slučaju Indonezije, Rusija je jasno bila glavni pokretač njihovog članstva.

Sa 280 miliona stanovnika i prosečnom starošću od samo 30 godina, Indonezija bi mogla postati žarište za regrutaciju plaćenika pod vođstvom Kremlja dok rat u Ukrajini traje. Iz Putinove perspektive, idealan scenario bio bi uspostavljanje aranžmana nalik Severnoj Koreji, gde bi sposobni, vojno sposobni Indonežani bili poslati u zonu sukoba i predstavljeni kao etnički Burjati ili Tuvanci.

Podsetimo, Rusija i dalje ne priznaje da se na njenoj strani u ratu bore vojnici iz Severne Koreje.

Pored nedostatka ljudstva na bojnom polju, Rusija se suočava s ozbiljnim problemima u radnoj snazi. Puno građana napustilo je zemlju nakon početka invazije na Ukrajinu, dok radnici-gosti iz centralne Azije sve češće preispituju svoju budućnost u ratnoj Rusiji, posebno nakon terorističkog napada na Crocus City Hall, koji su izvršili četiri Tadžika, i nedavnog incidenta u kojem je Uzbek optužen za ubistvo general-potpukovnika Igora Kirilova. Ksenofobična atmosfera straha dovela je do toga da čak i zemlje bivšeg SSSR-a, poput Kirgistana i Tadžikistana, upozoravaju svoje osiromašene građane da ne traže zaposlenje u Rusiji. Kao privremeno rešenje za popunjavanje praznina u industrijama koje zahtevaju radnu snagu, poput poljoprivrede, rudarstva i građevinarstva, Kremlj bi mogao pribegavati radnicima iz ASEAN regiona.