Sve što znamo o samitu BRIKS: Vučića pozvao Putin, a srpski predsednik sad tvrdi da svi lažu

U najavi samita je rečeno da će poslužiti za jačanje veza među zemljama BRIKS-a i pokrenuti saradnju u različitim oblastima, oblikujući budućnost globalne saradnje.

Rusija je 1. januara dobila štafetu predsedavanja BRIKS-om, asocijacijom koja, prema odluci usvojenoj na 15. Samitu BRIKS-a u avgustu 2022, sada uključuje 10 zemalja.

Egipat, Etiopija, Iran, Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati pridružili su se BRIKS-u kao nove punopravne članice, što je pokazatelj rastućeg autoriteta asocijacije i njene uloge u međunarodnim poslovima.

„Ovo će biti prvi događaj ovog nivoa nakon proširenja ove organizacije“, rekao je Putin.

Ko je sve pozvan

Na predstojećem samitu BRIKS-a u Kazanju, koji je zakazan za 22-24. oktobar 2024. godine, prisustvovaće lideri zemalja članica BRIKS-a: Brazila, Rusije, Indije, Kine i Južne Afrike. Pored toga, grupa se nedavno proširila na Egipat, Etiopiju, Iran i Ujedinjene Arapske Emirate, tako da se očekuje da će prisustvovati i lideri iz ovih zemalja.
Ruski predsednik Vladimir Putin je posebno pomenuo da očekuje prisustvo predsednika Kine Si Đinpinga.
„Kao što je dogovoreno, očekujemo kineskog predsednika gospodina Si Đinpinga na samitu BRIKS-a“, rekao je Putin tokom sastanka sa kineskim potpredsednikom Hanom Džengom na Istočnom ekonomskom forumu u Vladivostoku.

Otkako je naredio punu invaziju na Ukrajinu u februaru 2022, Putin se sve više obraćao Siju za podršku, a Rusija i Kina su povećale trgovinu na rekordne nivoe usred teških zapadnih sankcija Moskvi.

Poziv Putina je navodno prihvatio i turski predsednik Redžep Tajip Erdogan.

Postoje i pozivi upućeni drugim značajnim liderima, kao što je predsednik Mongolije.

„Želeo bih da završim svoju uvodnu reč pozivajući vas u Rusiju, u Kazanj, gde ćemo biti domaćin samita BRIKS-a ove godine“, rekao je Putin predsedniku Mongolije Uhnagin Hurelsuh tokom posete glavnom gradu Mongolije Ulan Batoru.

O čemu će se pričati

Do samita ima više od mesec i po dana, zvaničnog programa još nema, ali se glavne teme mogu naslutiti iz onoga što je Rusija navela kao glavne ciljeve njenog predsedavanja BRIKS-om:

• Besprekorno i harmonično integrisanje novih članova asocijacije u interakciju u formatu BRIKS
• Razvijanje modaliteta za interakciju sa partnerskim zemljama BRIKS-a
• Unapređenje efikasnosti sistema međunarodnih odnosa i obezbeđivanje njegove dalje demokratizacije
• Održavanje supremacije međunarodnog prava i principa suverene jednakosti država
• Stvaranje jakih veza BRIKS-a sa zemljama u razvoju i njihovim integracionim udruženjima uključujući formate „outreach“ i „BRIKS+“
• Promovisanje institucionalnog razvoja BRIKS-a
• Intenziviranje saradnje radi obezbeđivanja međunarodne bezbednosti i strateške stabilnosti na regionalnom i globalnom nivou, kao i održavanja i jačanja međunarodnopravnih režima u kontroli naoružanja, razoružanju i neširenju
• Razvijanje kapaciteta za saradnju u borbi protiv terorizma
• Borba protiv pranja novca i finansiranja terorizma
• Jačanje saradnje u borbi protiv kriminala, uključujući napore za vraćanje imovine stečene kriminalnim putem
• Razvijanje praktične saradnje u borbi protiv aktuelnih izazova i pretnji u nedozvoljenoj trgovini opojnim drogama, psihotropnim supstancama
• Intenziviranje dijaloga o pitanjima borbe protiv korupcije
• Unapređenje saradnje radi uspostavljanja sistema za osiguranje međunarodne informacione bezbednosti u cilju sprečavanja i rešavanja sukoba u informacionom prostoru i sprečavanja njegovog militarizovanja

Ko se još prijavio za članstvo u BRIKS-u

Poslednjih meseci se pričalo o velikom interesovanju zemalja da postanu članovi BRIKS.

Najzanimljivije je to što je među njima i Turska, inače članica NATO saveza.

Turska je zvanično podnela zahtev za punopravno članstvo u BRIKS-u, kaže pomoćnik ruskog predsednika Jurij Ušakov.

Lideri BRIKS-a će proceniti zahtjev Turske za članstvo, prema nedavnim izveštajima Blumberga. Finansijski list je kao osnovu za informaciju naveo neimenovane izvore u turskom ministarstvu spoljnih poslova.

Malezija je 28. jula poslala Rusiji zahtev za pridruživanje BRIKS-u. Ovo je izjavio malezijski premijer Anvar Ibrahim na društvenoj mreži X.

Šta je rekao Vučić

Predsednik Srbije je rekao da je još pre desetak dana dobio poziv predsednika Rusije Vladimira Putina da se pridruži samitu BRIKS, ali da baš tada ima važne goste iz inostranstva.

“Imamo mnogo važnih poseta, kako to klinci kažu – gužva u šesnaestercu. Hvala ljudima iz BRIKS-a na pozivu i predsedniku Putinu. Imamo i Njujork, i već sada znam da ću imati razgovore sa najmanje šest predsednika i sa najmanje sedam ili osam premijera na marginama sednice generalne skupštine UN“, rekao je Vučić novinarima.
Kasnije je, ipak, promenio ploču.
Na pitanje da prokomentariše naslovnu stranu novina „Nova“, da je rekao „njet“ Putinu, odnosno odbio poziv za viđanje sa Putinom, Vučić je rekao da je video „više naslova“.
„Neki su rekli da sam nešto odbio, a neki su rekli da sam nešto prihvatio. Ceo dan su lagali i jedni drugi. Ja sam rekao – videćemo. Rekao sam da postoje unapred zakazane posete i posle toga sam rekao – videćemo. Odluku o tome donosićemo 10. ili 15. oktobra, ne pre toga“, rekao je Vučić.

Šta je BRIKS

U ovom slučaju je najpre nastao sam akronim, a savez tek godinama kasnije.
BRIKS je akronim koji je započeo kao BRIK 2001. godine, a skovao ga je Džim O' Nil (ekonomista Goldman Saksa) za Brazil, Kinu, Indiju i Rusiju.

Kasnije 2010. Južna Afrika je dodata da postane BRIKS. Goldman Saks je tvrdio da će globalnom ekonomijom dominirati četiri BRIKS ekonomije do 2050. Glavni razlog za takvu tvrdnju je bio to što su Kina, Indija, Brazil, Rusija i Južna Afrika bile rangirane među najbrže rastućim i tržišnim privredama na svetu.
O'Nil iz Goldman Saksa je 2001. primetio da se od zemalja BRIK-a očekivalo da će rasti brže od Grupe sedam koja se sastoji od sedam najnaprednijih globalnih ekonomija, uključujući Kanadu, Francusku, Nemačku, Italiju, Ujedinjeno Kraljevstvo, SAD i Japan.

Kako je nastao savez BRIKS

Rusija je inicirala stvaranje saveza koji nije zvanična međunarodna organizacija, već platforma za saradnju i razmenu i po tome je slična G7 - grupi najrazvijenijih zemalja.
20. septembra 2006. održan je prvi ministarski sastanak BRIK-a.

Ovaj sastanak je predložio ruski predsednik Vladimir Putin na marginama zasedanja Generalne skupštine UN u Njujorku. Na sastanku su učestvovali ministri spoljnih poslova Rusije, Kine i Brazila, kao i ministar odbrane Indije. Svi su bili zainteresovani da prošire svoju multilateralnu saradnju.

Na inicijativu Rusije, 16. maja 2008. godine bili su domaćini sastanka ministara inostranih poslova BRIK-a u Jekaterinburgu, Rusija. Oni su nakon sastanka objavili zajedničko saopštenje o zajedničkim stavovima o aktuelnom globalnom razvoju.

BRIK je 9. jula 2008. preduzeo još jedan vitalni korak. Tadašnji ruski predsednik Dmitrij Medvedev započeo je sastanak sa tadašnjim predsednikom Brazila Luisom Inasijom Lula da Silvom, premijerom Indije Manmohanom Singom i kineskim predsednikom Hu Đintaom tokom Samita G8 u Tojaku (Hokaido, Japan).

Rusija je bila domaćin prvog samita BRIK-a 16. juna 2009. u Jekaterinburgu. Ovde su lideri BRIK-a izdali Zajedničku izjavu u kojoj su navedeni ciljevi BRIK-a. Ona se obavezala da će promovisati saradnju i dijalog među zemljama BRIK-a na transparentan, otvoren, proaktivan i postepen način.

U zajedničkom saopštenju se navodi da će saradnja zemalja u bloku služiti zajedničkim interesima zemalja u razvoju, kao i tržišnih ekonomija u nastajanju. Pored ekonomskih koristi, u saopštenju se navodi da će saradnja i dijalog između zemalja BRIK-a takođe pomoći da se izgradi svet koji ima harmoniju, mir i zajednički prosperitet. U dotičnom dokumentu je dat detaljan pregled načina na koji se može nositi sa globalnom finansijskom i ekonomskom krizom.
Kada se grupi pridružila i Južnoafrička Republika 2010. godine BRIK je postao BRIKS.

Drže se zajedno uprkos sukobima

Kada je reč o politici, članice BRIKS-a držale su se zajedno čak i nakon što je Rusija napala Ukrajinu, pa su se Kina, Indija i Južnoafrička Republika uzdržale od osude Rusije u Ujedinjenim nacijama, navodi DW i ukazuje da činjenica da se BRIKS sastoji od pet veoma različitih zemalja, često i sa različitim interesima, ograničava obim njihove političke saradnje.
Žongjuan Zoe Liju ističe da BRIKS nije formalni savez, već neformalno partnerstvo i da je ideja da članice dele platformu BRIKS-a i razgovaraju o određenim pitanjima od zajedničkog interesa, ali da svaka zemlja ima i pravo veta.

- U oblastima gde nemaju zajednički interes ili gde postoje razilaženja, one se onda vraćaju svojim nacionalnim interesima i nacionalnim pristupima - objašnjava Luanda Mpungose.

To je poslednjih godina pre svega bio slučaj u odnosima Indije i Kine jer su pogranični sukobi doveli do problema između dve najmnogoljudnije nacije na svetu.
Iako su nastavile da se sastaju na samitima BRIKS-a, dve strane međusobno su jedna drugoj kočile ideje.
Dok između Rusije i Kine, s jedne, i Zapada, sa druge strane, trenutno rastu tenzije, Indija pokušava da balansira.