Dve nuklearne sile su na ivici rata: Ko je vojno jači na kopnu, moru i u vazduhu?

Napad u Pahalgamu dodatno je zaoštrio odnose između Indije i Pakistana. Kao odgovor, Indija je suspendovala Sporazum o rekama Inda, zatvorila granični prelaz Atari, ukinula vize za pakistanske državljane i smanjila broj diplomatskog osoblja u pakistanskim predstavništvima. Pakistan je reagovao obustavljanjem Simla sporazuma, izvođenjem raketnih testova duž svoje obale i zaustavljanjem trgovine i izdavanja viza za Indijce. Situacija je krajnje napeta, a obe vojske su u stanju visoke pripravnosti, što povećava rizik od eskalacije.

Vojni analitičari upozoravaju da bi i najmanja greška ili pogrešna procena mogle dovesti do otvorenog sukoba. U nastavku sledi poređenje vojne moći dveju zemalja.

Indijska i pakistanska vojna moć

Na Globalnom indeksu vojne moći za 2025. godinu, Indija zauzima 4. mesto, dok je Pakistan na 12. Indija raspolaže sa oko 1,46 miliona aktivnih pripadnika vojske i dodatnih 1,15 miliona rezervista. Pakistan ima 654.000 aktivnih vojnika, uz podršku 500.000 pripadnika paravojnih jedinica.

Indija takođe ima znatno veći vojni budžet — oko 79 milijardi dolara (6,81 bilion rupija) za fiskalnu 2025/26. godinu, što predstavlja povećanje od 9,5% u odnosu na prethodnu godinu. Nasuprot tome, pakistanski vojni budžet za istu godinu iznosi oko 7,6 milijardi dolara (2,28 biliona rupija), što jasno ukazuje na finansijski jaz koji utiče na operativne i modernizacione sposobnosti.

Indijska nadmoć na kopnu

Indija raspolaže sa više od 4.200 tenkova, uključujući T-90 Bišma i domaće modele Arjun, dok Pakistan ima oko 2.627 tenkova. Ukupan broj indijskih oklopnih vozila iznosi 148.594, što je skoro tri puta više od pakistanskih snaga, što Indiji daje jasnu prednost u mehanizovanom kopnenom ratovanju.

Vazduhoplovne snage

Indija upravlja sa 2.229 vojnih letelica, uključujući 513 borbenih aviona poput Rafala, Su-30MKI i domaćeg Tejasa. Pakistan raspolaže sa 1.399 aviona, od kojih je 328 borbenih, što je značajno manje kako po broju, tako i po sposobnostima.

Indija ima i više helikoptera — 899 prema pakistanskih 373 — kao i šest aviona za dopunu goriva u vazduhu, u poređenju sa pakistanska četiri. Iako je manja, pakistanska avijacija raspolaže modernim letelicama poput JF-17 Thunder i F-16. Zanimljivo je da Pakistan ima više školskih aviona — 565 u odnosu na indijskih 351 — što povećava kapacitete za obuku pilota.

Mornarice Indije i Pakistana

Indijska mornarica ima 293 broda i zauzima šesto mesto u svetu. Njeni glavni aduti su dva nosača aviona — INS Vikramaditja i INS Vikrant — 13 razarača i 18 podmornica, što joj omogućava delovanje van regionalnih voda, čime se klasifikuje kao „plava“ mornarica.

Pakistanska mornarica ima 121 brod, bez nosača aviona i razarača, ali sa flotom od osam podmornica. Njene operacije su uglavnom ograničene na obalu Arabijskog mora, što je svrstava u „zelenu“ mornaricu, namenjenu pretežno obalskoj odbrani.

Nuklearno oružje i rakete

Obe zemlje poseduju nuklearno oružje i sisteme za njihovo isporučivanje. Indijski raketni sistem Agni-V ima domet veći od 5.200 km, dok se razvija i Agni-VI sa još većim dometom, čime se ojačava indijski nuklearni odvraćajući kapacitet prema Pakistanu i Kini.

Najdugometnija pakistanska raketa, Šahin-III, ima domet od oko 2.750 km, a postoje izveštaji o pokušajima da se njen domet proširi na preko 3.000 km, navodno uz tehničku pomoć Kine i Belorusije.

Demografska prednost

Indija godišnje ima oko 24 miliona ljudi koji ulaze u vojnu starosnu grupu, dok je taj broj u Pakistanu oko 4,8 miliona. Ova demografska prednost Indiji omogućava dugoročnu održivost u popunjavanju vojnih redova. Dodatno, Indija raspolaže sa 2,5 miliona pripadnika paravojnih snaga, što znatno doprinosi unutrašnjoj bezbednosti i kontroli granica.

Vojni saveznici i nabavka naoružanja

Indija uglavnom uvozi oružje iz Rusije, a značajni partneri su i Francuska, Izrael i Sjedinjene Američke Države, dok sve veći deo dolazi iz domaće proizvodnje. Pakistan, kao „glavni saveznik izvan NATO-a“ za SAD, najvećim delom zavisi od kineske vojne opreme, a zatim slede Turska, Francuska i Rusija. Obe zemlje ulažu u razvoj domaće odbrambene industrije.