Ilon Mask bi mogao da postane prvi bilioner na svetu dok priča kako će njegov robot "iskoreniti siromaštvo"

Ovi odvojeni trenuci ponudili su upečatljivo različite pouke o Americi i o tome ko zaslužuje koliko njenog bogatstva, piše Njujork Tajms.

U Tesli, sa sedištem u okolini Ostina, u Teksasu, akcionari su uglavnom prihvatili verziju kapitalizma po principu „pobednik nosi sve“, pristavši ogromnom većinom da daju Ilonu Masku akcije vredne skoro bilion dolara (hiljadu milijardi) ako kompanija pod njegovim vođstvom postigne ambiciozne finansijske i operativne ciljeve u narednoj deceniji.

Ali na drugom kraju zemlje, u srcu Volstrita, pobeda Zohrana Mamdanija poslužila je kao podsetnik na frustracije koje mnogi Amerikanci osećaju zbog ekonomskog sistema koji ih je ostavio da se bore za osnovne potrebe poput hrane, stanovanja i brige o deci.

Ipak, ta podeljena stvarnost ukazuje na dublji jaz u američkom biznisu i politici. Na jednoj strani su milijarderi poput Maska i brojne njihove pristalice, uključujući Donalda Trampa, koji finansijski uspeh male grupe direktora vide kao nešto što treba slaviti i oponašati.

Na drugoj strani su progresivci poput Mamdanija, demokratskog socijaliste, koji se zalažu za sistem nalik socijalnoj zaštiti zapadne Evrope. Mamdani je vodio kampanju zasnovanu na višim porezima za bogate i kompanije kako bi finansirao univerzalnu brigu o deci i besplatan javni prevoz — obećanja koja su mu donela ubedljivu pobedu nad dvojicom konzervativnijih protivnika.

Poput ranijeg plana o isplatama koji su akcionari Tesle odobrili 2018. godine, ovaj paket u 12 koraka traži od Maska, izvršnog direktora kompanije, da značajno poveća tržišnu vrednost Teslinih akcija — sa oko 1,4 triliona na 8,5 triliona dolara — dok ostvaruje niz drugih ciljeva. Među njima su prodaja milion robota sa humanoidnim osobinama i 10 miliona plaćenih pretplata na Teslin softver autonomnih vozila.

„Ono na šta se sada upuštamo nije samo novo poglavlje budućnosti Tesle, već čitava nova knjiga,“ rekao je Mask, zahvalivši akcionarima na podršci.

Cena Teslinih akcija blago je pala u trgovanju nakon zatvaranja berze.

Direktori Tesle i neki investitori, uključujući odbor koji nadgleda javni penzioni fond Floride, pozdravili su plan isplate od bilion dolara kao način da se motiviše Mask, koji je već najbogatiji čovek na svetu, da stvori futurističke proizvode poput automobila koji se sami voze.

„Oni koji tvrde da je plan ‘prevelik’ ignorišu razmere ambicije koje su istorijski definisale Teslinu putanju“, navodi se u dokumentu Floridskog državnog odbora za administraciju. „Kompanija koja je od gotovo bankrota stigla do globalnog liderstva u električnim vozilima i čistoj energiji zaslužila je pravo da koristi modele podsticaja koji nagrađuju izuzetna dostignuća.“

Plan je koncipiran tako da, ako Mask zaradi, zarade i investitori kompanije — na šta je ove nedelje ukazala i menadžerka fonda Kejti Vud na društvenoj mreži X.

„Ne razumem zašto investitori glasaju protiv Elona i njegovog paketa kompenzacije kada bi oni i njihovi klijenti imali ogroman benefit ako on i njegov neverovatan tim ispune tako visoke ciljeve,“ napisala je gospođa Vud, izvršna direktorka kompanije Ark Invest.

Ali Maskovi protivnici, uključujući zvaničnike koji nadgledaju javne penzione fondove u Njujorku i Kaliforniji, snažno su se usprotivili planu, tvrdeći da bi on koncentrisao previše bogatstva i moći u rukama jednog čoveka.

„Ovo nije plata za učinak. Ovo je plata za neograničenu moć,“ izjavio je Tomas DiNapoli, državni kontrolor Njujorka.

Čak se i papa Lav XIV oglasio, rekavši u intervjuu za katolički portal "Crux" da Maskova kompenzacija predstavlja simptom rastućeg jaza između radnika i bogatih. Prema dokumentima kompanije, prosečna plata radnika u Tesli 2024. godine iznosila je oko 57.000 dolara.

Mask se delimično osvrnuo na te kritike, rekavši da je Teslin humanoidni robot, Optimus, jedinstveno rešenje za siromaštvo. Robot je još u razvoju.

„Ljudi često govore o iskorenjivanju siromaštva, o tome da svako ima sjajnu zdravstvenu negu. Zapravo postoji samo jedan način da se to postigne — a to je robot Optimus,“ rekao je Mask. „Ulazimo u prilično divlje scenarije naučne fantastike.“

Očekivalo se da će plan biti usvojen. Prema firmi Georgeson, u poslednje tri godine šest sličnih, iako mnogo manjih, paketa kompenzacija rukovodilaca bilo je na glasanju u američkim javnim kompanijama — svi osim jednog su prošli.

Mask je prema zakonu savezne države Teksas, gde je Teslino sedište, imao pravo da glasa sopstvenim akcijama. Izvršni direktor poseduje oko 15 procenata Teslinih akcija, a taj udeo bi mogao da poraste na skoro 29 procenata ako ispuni uslove plana, iako bi možda morao da proda deo akcija da plati poreze.

Mask je verovatno imao i podršku mnogih manjih investitora koji su zadržali svoje akcije uprkos padu profita i prodaje automobila — kao i njegovom političkom angažmanu poslednjih godina, kada je podržavao Trampa, čime je otuđio mnoge ljude.

„Ljudi koji su ostali akcionari posle svega ovoga su oni koji su popili Ilonov ‘Kool-Aid’,“ rekao je Randal Piterson, profesor organizacionog ponašanja na Londonskoj poslovnoj školi.

Većina velikih investicionih fondova nije želela da otkrije kako je glasala. Vanguard, najveći akcionar Tesle posle Maska, nije odgovorio na zahtev za komentar. BlackRock i State Street Advisors, treći i četvrti najveći akcionari, odbili su da komentarišu pre glasanja.

Ali još jedan od najvećih investitora kompanije, menadžer norveškog državnog fonda bogatstva, Norges Bank Investment Management, najavio je da će glasati protiv plana.

„Iako cenimo značajnu vrednost stvorenu zahvaljujući vizionarskoj ulozi gospodina Maska, zabrinuti smo zbog ukupne veličine nagrade, razvodnjavanja akcija i rizika zavisnosti od jedne ključne osobe,“ saopštila je kompanija.

Drugi protivnici istakli su da uslovi plana daju Teslinom odboru previše slobode da dodeli Masku akcije čak i ako ne ispuni proizvodne ciljeve.

Odbor Tesle odbacio je te prigovore.

Plan kompenzacije „osmišljen je sa jednim glavnim ciljem: da pokrene sledeću fazu izuzetnog rasta, inovacija i stvaranja vrednosti Tesle,“ napisala je Robin Denholm, predsednica Teslinog odbora direktora, u pismu akcionarima prošlog meseca. „Nema lakih poena, a Ilon dobija dodatna prava glasa samo ako ostvari hrabre ciljeve u tržišnoj kapitalizaciji i operativnim rezultatima.“

Sudija u Delaveru ranije je poništio Maskov plan isplate iz 2018. godine, procenjen na 128 milijardi dolara po trenutnim cenama akcija, navodeći da je proces odobravanja bio „duboko manjkav“. Tesla se žalila Vrhovnom sudu države.

Bilo je jasno da će Maskova pobeda podstaći demokrate da ga nastave koristiti kao politički kontrapunkt.

„Najveći donator Republikanske partije sada ima put ka tome da postane bilioner na čelu robotske vojske,“ rekao je Ben Vikler, bivši predsednik Demokratske partije Viskonsina, gde je Mask ove godine uložio desetine miliona dolara u trku za Vrhovni sud te države.

„Ako su glasači u Njujorku mislili da im klasa milijardera otežava život, sačekajte da demokrate počnu da se bore protiv klase bilionera.“

Akcionari su takođe podržali neobavezujući predlog kojim se Teslinom odboru preporučuje da odobri ulaganje u xAI, Maskovu kompaniju za veštačku inteligenciju. Odbor će proceniti sledeće korake, rekao je glavni pravni savetnik kompanije, napominjući da su mnogi investitori bili uzdržani po tom pitanju.