Ilon Mask preuzima kontrolu nad svemirom i internetom, šta bi moglo da pođe po zlu?

Krajem avgusta 2019. naučnici iz Evropske svemirske agencije (ESA) primili su upozorenje da je jedan od njihovih glavnih satelita na putanji sudara sa jednim od nedavno lansiranih Maskovih Starlink satelita. ESA je više puta pokušala da kontaktira SpaceX, ali je kompanija odgovorila da nema plan da preduzme bilo kakvu akciju.

Kako je verovatnoća sudara rasla, komunikacija između ESA i SpaceX-a se prekinula – što je Maskova kompanija kasnije objasnila „greškom u sistemu“. ESA je tada prvi put morala da izvede manevar izbegavanja sudara: satelit Aeolus, veličine automobila, upalio je svoje potisnike i izbegao sudar sa Starlinkom u poslednjem trenutku.

Da je do sudara došlo, stotine hiljada fragmenata svemirskog otpada mogle su da izazovu Keslerov sindrom – lančanu reakciju sudara satelita koja bi pretvorila orbitu u džinovsko smetlište i onemogućila svemirske misije za generacije.

Tada je u orbiti bilo manje od 3.000 aktivnih satelita. Danas ih ima više od 8.500, a od toga je 10.000 lansirao SpaceX – dakle, dve trećine svih satelita u svemiru pripadaju Masku.

Svemirski monopol Ilona Maska

Poslednjim lansiranjem, Mask je postao najmoćniji čovek u svemiru. Njegova privatna kompanija SpaceX ove godine obavila je većinu svetskih svemirskih lansiranja, a očekuje se da će u 2025. godini isporučiti 90% ukupnog tereta koji odlazi u svemir, piše Independent.

Na komentar korisnika mreže X da je „SpaceX zapravo američki svemirski program“, Mask je odgovorio:

„To je, u suštini, svemirski program Zemlje.“
Njegova dominacija izaziva zabrinutost. Sve je više upozorenja da čovečanstvo postaje previše zavisno od jedne privatne kompanije, koja može da kontroliše komunikacione i strateške sisteme celih država.

Starlink – oružje na nebu

Najveći primer Maskovog uticaja vidljiv je u ratu u Ukrajini, gde je Starlink postao „kičma komunikacije“ ukrajinske vojske. Mreža omogućava kontrolu dronova, koordinaciju artiljerije i komunikaciju vojnika.

Ali Mask je odbio zahtev ukrajinskih vlasti da aktivira Starlink iznad Krima, uz obrazloženje da ne želi da „eskalira rat“. Zamenik šefa kabineta predsednika Zelenskog, Mihajlo Podoljak, optužio ga je tada da je time „pomogao zlu“ i da je „njegov ego doprineo smrti civila“.

Po prvi put u istoriji, jedan privatni čovek odlučivao je o komunikacionim linijama u ratu, utičući direktno na ishod borbi – jednostavno „pritiskom na dugme“.

Direktor francuskog satelitskog giganta Thales upozorio je na taj rizik:

„Države traže pouzdanost, vidljivost i stabilnost. Ne žele da zavise od volje jednog čoveka.“

Sateliti koji padaju s neba

Maskova dominacija naterala je rivale da ubrzaju razvoj sopstvenih mega-konstelacija – poput Bezosevog Projekta Kuiper ili kineskih državnih mreža koje planiraju desetine hiljada satelita.
Stručnjaci upozoravaju da bi pretrpana orbita mogla izazvati novi Kesslerov sindrom i da je svemir sve bliže tački bez povratka.

Pored toga, američki naučnici upozoravaju da sagorevanje starih satelita u atmosferi oslobađa hemikalije koje zagrevaju gornje slojeve atmosfere. Procene pokazuju da jedan do dva Starlinka dnevno padaju na Zemlju, jer im je vek trajanja oko pet godina.

Studija NOAA ustanovila je da čestice iz tih satelita mogu povećati temperaturu gornje atmosfere za do 1,5 stepeni, dok drugi istraživači upozoravaju na moguće rizike od nekontrolisanih padova delova satelita.

„Industriji su i dalje potrebni precizniji modeli za predviđanje tačnog vremena i mesta ponovnog ulaska“, kaže dr Siamak Hesar, stručnjak za svemirski otpad i direktor kompanije Kayhan Space.
On objašnjava da je preciznost i dalje slaba jer zavisi od promenljivih faktora – solarne aktivnosti, gustine atmosfere, orijentacije objekta i materijala od kojeg je napravljen.

Mask kao „gospodar orbite“

Paradoksalno, iako mnogi kritikuju SpaceX, ta kompanija ima najbolju kontrolu nad sopstvenim satelitima. Starlink koristi aktivni pogon, automatizovano izbegavanje sudara i javno objavljuje tačne podatke o poziciji i planiranim manevrima – što većina drugih operatera ne čini.

Ipak, kako broj satelita nastavlja da raste, rizik od haotičnog lančanog sudara ostaje visok.
Mask otvoreno govori o svojoj ambiciji da jednog dana umre na Marsu i da Starlink finansira kolonizaciju Crvene planete.

Ali ako se Keslerov sindrom zaista dogodi – možda neće moći da napusti ni Zemlju.