0
Mera Vlade Hrvatske da privuče iseljenike natrag u zemlju tako što im je ponudila 200 hiljada kuna (oko 26.500 evra), doživela je fijasko. Za ovu se meru, naime, prijavila samo jedna osoba, prenosi RTL.
Iako je ponuda za iseljenike na stolu tek nešto više od mesec dana, u Vladi procenjuju da će je do kraja godine iskoristiti oko 4.500 ljudi.
„Iznenađuje me uopšte što ima prijava. Ok, njih će biti jer se neko možda poželi vratiti, ali kažem – ta mera je potpuno promašena, a komunikacijske poruke su užasne“, rekao je komunikacijski savetnik Željko Riha.
PROČITAJTE JOŠ:
„Mi ćemo tek nakon godinu dana moći evaluirati i reći da li je ta mera bila dobra, da li je poručila pre svega ekonomski a onda i demografski rezultat koji smo hteli, sada je prerano donositi zaključke“, rekao je ministar rada Josip Aladrović.
Aktivne mere samozapošljavanja više koriste oni koji nisu ni otišli iz zemlje. Do sada je primljeno 675 zahteva, od čega je odobreno njih 130.
„Primer, da sad idemo u Petrinju otvoriti neki biznis – država još ljudima nije ni obnovila kuće, nije ništa pomogla ni u toj sferi, a sad očekuje da bi se vi trebali doseliti tamo. Gde, kad se ljudi ni ne mogu vratiti“, rekao je Riha.
Prijavu samo jedne osobe za Vladine mere komentarisali su i demografi.
„To je očekivano, svi su govorili da se radi o merama koje realno nemaju neki učinak na povratak. Treba pitati mlade ljude, jer većinom su otišli mladi, zašto su otišli? Pre svega to je pitanje egzistencije, radnog mesta i uređene države. Mnogo više treba ponuditi od neke mere, i ljudi više ne veruju u obećanja“, rekao je demograf Marin Strmota za RTL.
Kada se razgovara o tome što mladima treba ponuditi da bi ostali u Hrvatskoj, Ivan Majstorić iz Svetskog saveza mladih kaže da je važno urediti poslovnu klimu za investicije, poboljšati radne uslove na tržištu rada, omogućiti kvalitetnija radna mesta i veće plate.
„Tu je i stambeno zbrinjavanje kako bi mladi mogli planirati život, potom porodičnu politiku usmerenu na podršku roditeljima i usklađivanje porodičnog i poslovnog života i brigu o deci“ kaže Majstorić.
„Mi demografi sve vreme pokušavamo osvestiti da nije samo problem finansija, dominantno jeste, ali to je cela sociopsihološka dimenzija. Potrebno je mnogo više stvari osim samo dati novac“, dodao je Strmota.
Na pitanje zašto se na tome ne radi odgovara: „Kad gledamo duži period – to je od ličnog animoziteta prema demografiji, stava da je to rasipanje novca, do kratkog trajanja mandata, a treba dugoročno zapeti i nadstranački raditi. Praktično treba imati i smernice iz Evrope i sveta, a onda će i naši političari reći ‘aha možda bi trebali i mi nešto da uradimo'“.
Majstorić je na pitanje planira li možda on da napusti Hrvatsku odgovorio da to ne namerava, ali da razmišlja o migraciji unutar zemlje.
„Verojatno ću trajno iseliti iz Slavonije jer Slavonija ne može ponuditi radna mesta i najčešće ljudi sele u Zagreb i okolinu kao i primorska naselja“, rekao je Strmota.
Demograf Majstorić smatra da bi decentralizacija pomogla da se mladi zadrže u svojim sredinama te je naveo primer dobre prakse iz Biograda, prenosi Jutarnji list.
„Počelo se mladima iz većih gradova omogućavati da dođu i da žive jeftino, to je dimenzija stambene politike. Veliki deo porodičnog budžeta nosi stambeni deo – najam, krediti, treba mlade rasteretiti…“, dodao je on.
Majstorić smatra da je za sve potrebna politička volja, finansije, vreme i dijalog, svojevrsni konsenzus.
„Pokazali smo danas da i mladi brinu o tim temama, a do sad su o tome govorili naučnici. Očekujemo inicijativu Vlade na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou, ali i poslodavaca kao i sindikata kako bi se stvorili uslovi da mladi ostanu i zasnivaju porodice i da se oni koji su nedavno odselili vrate“, rekao je Majstorić za RTL.
BONUS VIDEO: Milanović brani Dodika
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
