Hrvatska i Italija: Dogovor o korišćenju resursa iz Jadrana

Vlada Hrvatske usvojila je predlog o proglašenju EEZ juče, a hrvatski parlament bi o njemu trebalo da glasa na vanrednoj sednici 17. decembra.Ministar inostranih i evropskih poslova Gordan Grlić Radman rekao je da je u razgovoru sa slovenskim i italijanskim kolegom "postignuto razumevanje" da će Hrvatska i Italija proglasiti svoje EEZ nakon trilateralnog susreta u januaru iduće godine.On je precizirao da će na tom sastanku biti reči i o jačanju saradnje na području Jadrana, s ciljem njegove ekološke zaštite i upravljanja plavom ekonomijom.Grlić Radman je ranije o proglašenju EEZ obavestio i Savet ministara EU i susedni državi, a o tome je govorio i na onlajn konferenciji Mediteranski dijalog, prena je agencija Hina.Šef hrvatske diplomatije je naglasio da je proglašenje EEZ u skladu sa pomorskim zakonikom, Konvencijom UN o pravu mora i zakonodavstvom EU, i da će taj pojas ostati morski prostor u kojem će sve države "ne dirajući suverena prava i jurisdikciju Hrvatske uživati međunarodnim pravom zajamčene slobode i prava".Grlić Radman je ocenio da je EEZ) bolja varijanta Zaštićenog ekološko-ribolovnog pojasa (ZERP), koji je Hrvatska proglasila 2003. godine, i da on predstavlja uredniji pristup regulisanju odnosa između priobalnih država."To je, ja bih rekao, jedna vrsta nadogradnje. Konvencija UN o pravu mora podstiče na to, 120 država u svetu je proglasilo EEZ. To je zapravo uredniji pristup regulisanju odnosa izmedju obalnih država", rekao je Grlić Radman na konferenciji za novinare posle sednice vlade.On je precizirao da EEZ, u odnosu na postojeći ZERP donosi dva nova prava - izgradnju veštačkih ostrva i korišćenje snage mora, vetra i morskih struja.

Državna sekretarka u ministarstvu inostranih poslova Andreja Metelko-Zgombić rekla je da 2003. godine nije bila praksa imati proglašeni EEZ u Sredozemlju. Podsetila je da je tada Francuska imala ekološki pojas, Španija ribolovni pojas, a Hrvatska je tada proglasila ZERP."Kako smo tada već bili svesni da idemo prema EU, želeli smo tada kopirati upravo praksu koju su imale druge države članice u Sredozemlju", rekla je Metelko-Zgombić, a saopštilo hrvatsko ministarstvo.Istakla je da je sada cilj i ideja da se zaista zaštiti Jadran, a da Jadran u ovom trenutku sa italijanske strane nije zaštićen. "Taj deo je još uvek u režimu otvorenog mora, tako da ribarice i trećih država mogle dolaziti s te strane i tu obavljati ribolov", rekla je Metelko-Zgombić.Ministarka poljoprivrede Marija Vučković je na sednici vlade je rekla da će EEZ dodatno unaprediti već "duboku, pa u poslednje vreme i izvrsnu saradnju sa Italijom" po pitanju ribarskih flota i upravljanja resursima.Slovenački premijer Janez Janša potvrdio je da je proteklog vikenda "u svetlu dobrosusedskih odnosa" sa premijerima Hrvatske i Italije Andrejem Plenkovićem i Đuzepeom Konteom razgovarao o nameri njihovih zemalja da proglase svoje ekonomske zone u Jadranskom moru.

On je rekao i da će o toj temi 19. decembra u Veneciji ponovo razgovarati šefovi diplomatija tri zemlje.Janša je konsultacije sa Zagrebom i Rimom o EEZ predstavio kao uspeh svoje vlade, istovremeno odbacujući tvrdnje opozicije da će proglašenjem ekskluzivne zone Slovenija ostati bez izlaza na otvoreno more."Ova je vlada postigla to da Italija i Hrvatska i nas pozovu u te razgovore. To je bila stvar njihove dobre volje. To smo postigli upravo zbog ugleda ove vlade", kazao je Janša 14. decembra, u replici na kritike poslanika.Slovenački mediji podsećaju da se Slovenija 2003. godine odlučno protivila odluci Hrvatske da proglasi ZERP na Jadranu, i da je Ljubljana nakon pritisaka, a u saradnji s tadašnjom Vladom Italije, izdejstvovala da se ZERP ne primjenjuje na ribare i brodove iz zemalja EU.Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram