Haos duž hrvatske obale, a stručnjaci upozoravaju: "Nezapamćeno da jugo traje ovako dugo, biće i gore, a evo koji gradovi će se suočiti sa poplavama"

"Struktura naše obale je preosetljiva i previše finih infrastrukturnih detalja ima na obali. Ovaj jugo s manjim prekidima otrpilike traje mesec dana. I to je sad već toliko nagrižena obala i prvi redovi kuća, marine, rive, saobraćajnice... Ljudi reaguju subjektivno. Međutim, ovo spada u rekordne pojave jer su takve sve češće i duže traju. Primarni efekt je ljudski. Uzroci su antropogenog porekla", objašnjava Grisogono."To se sad pojačalo s El Ninjom, internom priradnom klimatskom varijacijom koja se javlja svakih nekoliko godina. I kad se superponira nekoliko efekata, to se zbraja, a ponekad i množi. Kako ima sve više energije u klimatskom sistemu, u okeanima, tlu, atmosferi, onda su ekstremni događaji češći i duže traju. To ne znači da ih nije bilo pre, ali su bili ređi... - kaže Grisogono dodaje da je slično bilo i pre nekoliko godina, ali je neobično da se ovakvo stanje događa ujesen. To je “rezervisano” za kraj jeseni, zimu i početak proleća, prenosi 24sata.hr.

"Ovo je nezamapćeno da jugo mesec dana traje. Ceo oktobar, početak novembra, uz manje prekide. Jadran se u proseku podiže približno istom brzinom i akceleracijom kao i većina svetskih mora. Sam prosek podizanja mora nije toliko bitan. On ide jako sporo i negde do kraja ovoga veka biće do pola metra. Nivo mora se sad na nekim mestima na obali podigao tri metra. To je kad se ekstremno podigne plima. Biće mesta gde će biti podizanja do dva metra do kraja veka. Ali se do sada srednji nivo mora podigao do 30-ak centimetara", kaže stručnjak.Dodaje da se moraju preduzeti mere izrečene u Kopenhagenu i Parizu još 2015. godine.Poznanti hrvatski astronom i učitelj Korado Korlević sličnog je mišljenja, uz dodatak da Hrvatsku sledećih sto godina čeka još više i češće takvih dramatičnih pojava.Dodaje kako će plavljenja svake godine biti sve više."Do kraja veka nivo mora će se dići do 80 centimetara. Kako će temperature rasti, cikloni će biti jači nego ovi koji su sad. Sećam se kiša koje su bile veće nego sad, pre oko 50 godina. Jedino što se sad to događa češće i ljudi imaju kraće pamćenje", kaže Korlević.Kaže da će najveće poplave u budućnosti biti vezane uz severni Jadran, gde plime, oseke i jugo najviše nabijaju."Možemo odmah reći da će to biti Umag, Novigrad, Poreč, Rovinj..., koji će u budućnosti biti plavljeni. Onda su tu i gradovi koji ionako imaju nisku rivu, kao što je Cres. Nisu sve rive jednako napravljene. Sledećih 100 godina biće toga više. Ljudi ne razmišljaju da gradove uz more treba dignuti. Hoće li se to učiniti s branama, podignuti postojeće molove, dignuti grad upumpavanjem blata na velikoj dubini ispod... Svako će birati način kako će to raditi. Ali gradove treba početi dizati barem 5-10 mm godišnje ili odjednom metar", kaže Korlević.