Granica opet gori: Zašto su Tajland i Kambodža obnovili sukobe?

Obe vlade optužuju onu drugu za najteže nasilje od jula, kada je poginulo najmanje 48 ljudi, a oko 300.000 stanovnika bilo primorano da napusti svoje domove.

Sukob je, naizgled, izazvan različitim tumačenjima mape iz kolonijalnog doba koja razgraničava zajedničku granicu. Evo šta treba da znate o ovom konfliktu.

Dugotrajno sučeljavanje potiče od različitih tumačenja francuske kolonijalne mape iz 1907. godine, koja definiše granicu dugu oko 817 kilometara, uključujući područja oko važnih kmerskih hramova iz drevnog perioda, poput Prea Vihara i Ta Muen Toma. Nejasnoće na mapi dovele su do presude Međunarodnog suda pravde (MSP) iz 1962. godine, kojom je hram Prea Vihar dodeljen Kambodži, iako je Tajland nastavio da osporava okolno zemljište.

Tenzije su ponovo izbile 2008. godine, kada je Kambodža zatražila da lokalitet dobije status svetske baštine pod zaštitom Uneska. To je izazvalo okršaje u kojima je poginulo 20 ljudi, a hiljade su raseljene. Druga presuda MSP-a iz 2011. ponovo je išla u korist Kambodže, ali nije rešila sve sporne zone, pa je konflikt ostao otvoren.

„Nijedna strana ne želi da izgleda kao da daje i pedalj teritorije“, rekao je Fil Robertson, analitičar iz Bangkoka, ukazujući na političke rizike koje kompromis nosi.

Šta se dogodilo u julu i zašto?

Posle nekoliko mirnijih godina, novi krug odmazdi počeo je u maju 2024, kada je u graničnom incidentu poginuo kambodžanski vojnik. Odnosi su se pogoršali dok su obe države slale dodatne trupe. Početkom jula trojica tajlandskih vojnika su ranjena, a jedan je ostao bez stopala nakon eksplozije mine na spornoj teritoriji.

Tajland je optužio Kambodžu da je nedavno postavila ruske mine, što je Pnom Pen negirao, tvrdeći da je reč o zaostalim sredstvima iz ranijih sukoba. Nekoliko dana kasnije još pet tajlandskih vojnika ranjeno je u novoj eksploziji.

Tajland je zatim zatvorio severoistočne kopnene prelaze, proterao kambodžanskog ambasadora i povukao svog izaslanika iz Pnom Pena. Kambodža je uzvratila proterivanjem tajlandskog ambasadora, snižavanjem diplomatskih odnosa, zabranom tajlandskih medija, ograničavanjem uvoza tajlandske robe i blokiranjem pojedinih prekograničnih veza za prenos podataka i električne energije.

Dana 24. jula sukob je prerastao u petodnevne borbe oko hiljadu godina starog hrama Prasat Ta Moan Tom. Obe strane tvrdile su da je druga prva otvorila vatru.

Najmanje 48 ljudi je poginulo, oko 300.000 je raseljeno, a hiljade kambodžanskih radnika migranata pobeglo je kući. Nacionalističke emocije su porasle — u Bangkoku su se masovno pojavljivale tajlandske zastave, dok su kambodžanski zvaničnici podsećali na istorijske nepravde.

Kako je Tramp bio uključen u primirje?

Julsku eskalaciju delimično je zaustavilo to što je predsednik Tramp zapretio da će SAD odustati od ključnih pregovora o carinama ukoliko dve zemlje ne pristanu da prekinu borbe.

Kina je takođe diplomatski posredovala. Krajem oktobra Tramp je u Maleziji, na samitu ASEAN-a, nadgledao potpisivanje sporazuma o prekidu vatre. Dogovor, koji je uglavnom ispregovarala Malezija, predviđao je povlačenje teškog naoružanja, oslobađanje kambodžanskih ratnih zarobljenika i deminiranje pograničnih područja, uz nadzor posmatrača ASEAN-a. Kambodža je čak predložila Trampa za Nobelovu nagradu za mir. Ipak, analitičari su upozorili da sporazum zaobilazi suštinu problema — nerešeno razgraničenje koje potiče iz kolonijalnih mapa.

„Primirje nije dotaklo ključni problem“, rekla je Tita Sangle, saradnica think-tank instituta ISEAS–Yusof Ishak iz Bangkoka.

„Ali, pošteno prema Trampu, tajlandsko-kambodžanski spor zasniva se na nejasnom kolonijalnom razgraničenju. To je izuzetno složeno i zahteva dugoročni pristup, a može uspeti samo ako su obe strane spremne na ozbiljne ustupke.“

Mu Sočua, liderka opozicionog Kmerskog pokreta za demokratiju, izjavila je za „Telegraf“: „Primirje je trebalo da bude pozornica za Trampovu nominaciju i šansu za Nobelovu nagradu — to je očigledno. Ali sukob između Kambodže i Tajlanda traje vekovima. Ne možete samo da razdvojite dva boksera i kažete im da prestanu da se bore — oni su i dalje u ringu.“

Zašto je Tajland u ponedeljak gađao kambodžansku granicu?

Uprkos oktobarskom sporazumu, tenzije su nastavile da tinjaju. Desetog novembra tajlandski vojnik ranjen je u eksploziji mine, zbog čega je Bangkok obustavio mere smirivanja. Tajland je ponovo optužio Kambodžu da postavlja nove mine; Kambodža je to ponovo negirala. Navodi se i da je Tramp telefonom pozivao obe vlade da se pridržavaju dogovora.

Manji okršaji su se nastavili, ali su teške borbe izbile u zoru u ponedeljak na pet tačaka duž granice. Tajland tvrdi da je jedan vojnik poginuo, osam ranjeno i da je 50.000 ljudi evakuisano. Kambodža navodi da su poginula četiri civila, dok su sela uz granicu evakuisana.

Načelnik Generalštaba tajlandske vojske rekao je da je cilj operacije da se oslabi kambodžanska vojna sposobnost kako bi se neutralisale dugoročnije pretnje. Tajlandske snage su znatno veće i bolje opremljene.

Premijer Anutin Čarnvirakul poručio je: „Tajland nikada nije želeo nasilje. Želim da ponovim: Tajland nikada nije započeo borbu niti invaziju, ali nikada neće tolerisati narušavanje svog suvereniteta.“

Hun Sen, bivši premijer Kambodže, pozvao je na uzdržanost, uz optužbe da Tajland pokušava da isprovocira odmazdu. „Crvena linija za odgovor je već postavljena. Pozivam komandante na svim nivoima da s tim upoznaju sve oficire i vojnike“, rekao je on.

Kako je politika dodatno pogoršala situaciju?

Unutrašnja politika često je činila spor oštrijim. U Tajlandu su konzervativni kritičari napali plan vlade da sa Kambodžom pregovara o zajedničkoj eksploataciji energetskih resursa na moru, podgrevajući nacionalistički bes, naročito posle ranjavanja tajlandskih vojnika u maju.

Ulogu su imale i veze između moćnih političkih porodica. Bivša tajlandska premijerka Paetongtarn Šinavatra suspendovana je nakon što je procureo audio-snimak na kojem privatno kritikuje vojsku i Hun Sena oslovljava sa „ujak“. Kasnije je smenjena odlukom ustavnog suda, čime je oslabio politički uticaj njene porodice. Njeno uklanjanje otvorilo je put Anutinu, bliskom konzervativnom vojnom establišmentu, da postane premijer. Kako se izbori očekuju početkom naredne godine, analitičari smatraju da njegova vlada verovatno neće pokazivati popustljivost u teritorijalnim pitanjima.

„Važno je razumeti da je stvarni teritorijalni spor sasvim realan, ali je podjednako izražen i njegov teatralni, politički aspekt“, rekla je Sangle. „A mnogima taj drugi deo postaje sve teže da ignorišu.“